Бејаше некакав човек који је у пустињи ловио дивље звери, па угледа аву Антонија како се шали са браћом и саблазни се. Хотећи да му покаже како ту и тамо треба бити снисходљив према браћи, старац му каже: – Стави стрелу у свој лук и затегни га. Овај учини тако. Вели му затим: – Затегни га још. Овај га затегне. А старац му опет вели: – Још га затегни. Одговори му ловац: – Ако га затегнем преко мере, лук ће се сломити. Старац му вели: – Тако је и са делом Божијим; ако преко мере затегнемо у својим захтевима од браће, они ће брзо бити скрхани. Потребно је, дакле, да ту и тамо будемо снисходљиви према браћи. Чувши то, ловац се одушеви тим речима и оде стекавши велику корист од старца. А браћа, пошто се укрепише, пођу ка својим пребивалиштима.