Епископ ЗХиП Г. Григорије учествовао је у ТВ емисији „Контекст – Међурелигијски дијалог“, емитованој на Aljazeera Balkans.
TВ емисија „Контекст – Међурелигијски дијалог“
14 четвртак јун 2012
Posted in Видео
%d bloggers like this:
…Каже Владика Григорије једне прилике студентима питајући их каква је разлика између умјетничке слике и Свете Иконе,па даде велики и дубок одговор да слику гледамо,а са Свете иконе бивамо гледани.
Увијек пажљиво биране,топле очинске ријечи,али и будно архипастирско око које све види и све чује,човјек чиста срца и душе и гдје год да је шири и гради мостове пријатељства,духовно здрав и хвала Богу и физички,са најљепшим менталним и моралним квалитетима које красе човјекову личност,а само у овом обраћању са неколико мудрих реченица све рече,а и дотакну се чињенице да се и негдје врши и претјеривање у градњи што се тиче вјерских објеката.
“Предање је увијек кретање напријед”,како каже наш Владика,а ево један дио р из дивне кињге која има још дивнији назив “Радост живота”,а гласи овако,мислим да је прикладна за овај разговор,који је увијек испуњен свепријатељством:
“При помену Православне цркве често чујемо и то да је она конзервативна, а у значењу заосталости, застарјелости, окамењеног морализма и гајења одређених форми живота и понашања које је савремено друштво превазишло. Овакве оцјене су веома површне, и то најбоље знају они који су осјетили такозвану “савременост” и истинску савременост Цркве, то јест њену свевременост по питању хватања у коштац са проблемима савременог човјека, како на личном, тако и на плану заједнице. Или конкретније, најбоље се то огледа у прихватању човјека без обзира на морално, социјално, економско, здравствено и свако друго стање у коме се он може наћи.
Но, ако ми православни желимо бити искрени према самима себи, признаћемо и то да је у нашем самопоимању долазило и долази до девијација које једним дијелом могу да допринесу томе да будемо доживљени тако како смо у претходним редовима навели да НЕ ТРЕБA да нас доживљавају. Таква оптужба нас наводи на размишљање о конзервативизму, или још боље, о односу и разлици између Светог Предања и конзервативизма у Цркви.
Предање посједује живу динамику која одређеним формама мишљења и вјеровања даје значење и примјену у данашњем времену. С друге стране, конзервативизам је статичан и води ка окамењености старих форми и чува форму ради саме форме. Православна теологија и богослужење је, нажалост, често тумачено и као конзервативно и окамењено, заустављено у једном специфичном времену.”
Завршићу његовим величанственим описом,пожеливши му од срца сваког истинског добра,а ево у ове топле дане,да нас држи дио атмосфере из духовне светиње и да нас грије оно наше сунце доброте које у сваком човјеку постоји и да нам пјесму везу они дивни чврчци који почињу кад угасне дневна топлина,пред овим описом из срца и душе застао би и Андрић и Достојевски:
”Ноћ у Тврдошу је чудесна,неописива,а нарочито су чаробне љетне ноћи.Кад прође дневна топлина и полако утихне распјевани концерт цврчак,настане некаква опипљива тишина,сва испуњена пријатељством,као да се помирило све са свиме и сви са свима.”…
…”И отац ми је умро на камену…
Нека…Овај камен је мој дом.
Ова стаза,мој пут.
Ово што видим-моја земља и небо,
моја Црква,мој Манастир,мој Тврдош,
мој живот и радост.”
Da ,naravno opet i opet bratstvo i jedinstvo kao i uvek, samo ovoga puta ne u okvirima komunistickih i socijalistickih ideala vec u drugom kontekstu presvucenom u okviru demokratije,tolerancije,razumevanja i ostalih evropskim integracija…Da ,naravno morali smo prihvatiti crvenu samoubilacku ideologiju,nismo imali kuda,isprani mozgovi sa jednakoscu,pravdi,samodoprinosu i jedinstvu svih naroda i narodnosti,ljudi isterani strahom za goli zivot iz crkve(opet srbin pruza ruku drugom-svoju sece i glavu na panj stavlja),Hristos opet na Golgoti…Da,naravno sada nije tako ali je tako sto znaci:ako hocete imati svoje morate i tudje prihvatiti.Tamo odakle smo vas proterali i istrebili nema vise povratka,tamo gde ste manjina i dalje se vrse verbalni napadi na stanovnistvo kao i na srbske verne objekte(konkretno mislim na srbske crkve u Sarajevu).Sarajevo je u 19.veku kao i pre ovoga rata 90-tih godina bio pretezno srbski grad,sada je etnicki ociscen od srbskog stanovnistva.Da,naravno opet cemo zamiriti i pruziti ruku “braci po materi”,opet cemo svi slozno i u miru zaigrati kolo i zapevati staru pesmu:Od Vardara pa do Triglava,od Djerdapa pa do Jadrana…Evroslavija…! Gospode Boze spasi nas svakog zla,Amin Boze pomozi!