Слушајући досадашње полемике око положаја српског језика у Црној Гори и њеном образовном систему, често сам наилазио на мишљења, понекад и сигурне тврдње, да је све ово што се догађа у вези са језиком, само увод или „предигра“ за притисак државе на Цркву – који тек треба да услиједи, и који ће довести до нашег дефинитивног нестанка. Углавном се резонује по систему-узели су (разбили су) нам заједничку државу Србије и Црне Горе, потом су кренули да потисну и коначно укину српски језик, а на крају, зна се, напашће саму Цркву. При том су ”они” – представници државне власти, а „ми“ смо – грађани Црне Горе који говоре српским језиком и/или који су вјерници Српске Православне Цркве. У таквим, песимистичким тумачењима будућих догађаја, „ми“-страна се дефинише као језичка, духовна и историјска категорија чије постојање директно зависи од статуса (административног, политичког ) државе, језика и Цркве. Настави читање »
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Нико не може узети ни језик ни Цркву уколико то сами не предамо
17 субота сеп 2011

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Г. Лонгина после неколико покушаја ступили смо у контакт са Православном Црквом у Јапану. Митрополит Данило, поглавар Православне Цркве у Јапану, и свештенство били су врло дирнути пажњом Српске Православне Цркве и нашег народа према православној јапанској браћи и сестрама који пролазе тешка искушења.




На свом поподневном заседању 29. априла текуће године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве једногласно је усвојио предлоге надлежних епархијских архијереја и унео у диптихе светих Православне Цркве имена блаженопочивших архимандрита Јустина Поповића, духовника манастира Ћелије код Ваљева (1894-1979), од сада преподобног Јустина Ћелијског, и Симеона Поповића, настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице (1854-1941), од сада преподобног Симеона Дајбабског.