Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Нико не може узети ни језик ни Цркву уколико то сами не предамо

Слушајући досадашње полемике око положаја српског језика у Црној Гори и њеном образовном систему, често сам наилазио на мишљења, понекад и сигурне тврдње, да је све ово што се догађа у вези са језиком, само увод или „предигра“ за притисак државе на Цркву – који тек треба да услиједи, и који ће довести до нашег дефинитивног нестанка. Углавном се резонује по систему-узели су (разбили су) нам заједничку државу Србије и Црне Горе, потом су кренули да потисну и коначно укину српски језик, а на крају, зна се, напашће саму Цркву. При том су ”они” – представници државне власти, а „ми“ смо – грађани Црне Горе који говоре српским језиком и/или који су вјерници Српске Православне Цркве. У таквим, песимистичким тумачењима будућих догађаја, „ми“-страна се дефинише као језичка, духовна и историјска категорија чије постојање директно зависи од статуса (административног, политичког ) државе, језика и Цркве.

Стањe у Православној Цркви Јапана после разорног земљотреса и цунамија

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Г. Лонгина после неколико покушаја ступили смо у контакт са Православном Црквом у Јапану. Митрополит Данило, поглавар Православне Цркве у Јапану, и свештенство били су врло дирнути пажњом Српске Православне Цркве и нашег народа према православној јапанској браћи и сестрама који пролазе тешка искушења.

Посебан проблем за добијање више информација преставља прекид телефонских и интернет веза које се користе за хитне службе. Због врло неповољног развоја ситуације у нуклеарним елекранама Фукишима Даичи где су 4 реактора у фази прегревања од којих један испушта радиоактивност, поглавар Јапанске Православне Цркве – Његово Високопреосвештенство Митрополит јапански Господин Данило, умољава све православне да умноже своје молитве Господу Богу и Спасу нашем Исусу Христу за спасење јапанског народа.

Има ли веће задужбине него што је спасавање живота човечијег?

ПОМОЗИМО ДА СЕ ЗВЕЗДАНИНА ЗВЕЗДА НЕ УГАСИ

Кад се 27. децембра 2004. породици Јурица из Панчева родила кћерка, звездани сјај је обасјао њихов дом, па су јој дали име Звездана. Годину и по дана касније добили су Немању и срећа је била потпуна. Али, живот је исписао драму. У породици Јурица смех су замениле сузе. Звездана се разболела од тада неизлечиве, Батенове болести. Немоћни да помогну, гледали су како њихова звездица гасне, престаје да хода, не може да говори, губи вид.

Новопросијавши Светитељи Цркве Христове – преподобни Јустин и преподобни Симеон

На свом поподневном заседању 29. априла текуће године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве једногласно је усвојио предлоге надлежних епархијских архијереја и унео у диптихе светих Православне Цркве имена блаженопочивших архимандрита Јустина Поповића, духовника манастира Ћелије код Ваљева (1894-1979), од сада преподобног Јустина Ћелијског, и Симеона Поповића, настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице (1854-1941), од сада преподобног Симеона Дајбабског.

Коментари читалаца: “О Косовско-метохијским дешавањима”, Проф. Предраг Самарџић, проф. Светог Писма у Либертвилу САД

Манастир Светог Саве у Либертвилу

Предраг Самарџић,
Професор Светога Писма
Либертивил, Чикаго-Илиној САД

И мени је требало много времена да се одлучим да на хартију ставим нека своја размишљања поводом Црквене ситуације на Косову и Метохији.
Многе су ме ствари спутавале. Да поменем само неке.
Нисам био а нисам ни сада сигуран да поседујем довољно информација о правом, чињеничном стању у вези са поменутом црквеном ситуацијом.