Јеромонах Атанасије (Јевтић): На Јадовном на Велебиту

Из Плашкога, преко Плитвица, Врховина и Оточца кренули смо ка Госпићу и Јадовном. И најзад, трећег дана нашег хаџилука, ево нас на Јадовном.

Јадовно. Пут из Госпића према Јадовном води најпре асфалтном цестом према Брушанима и Карлобагу. После једно 7-8 км скреће се десно у село Трновац, на месту где скреће и камени пут за Смиљане, родно место Николе Тесле, такође многострадално српско село под Велебитом као и бројна друга села у Лици.

Мало хрватско село Трновац налази се у самом подножју Велебита, непуна 2 км од пута Госпић – Карлобаг. Непосредно иза њега почиње успон обронцима Велебита до Јадовног.

Интересантно је запазити да се на излазу из Трновца ка Велебиту налази римокатоличка црква “Госпа од седам жалости”, а изнад ове степенасти “Крижни пут”, управо крај пута за Јадовно. Чудна и несвакидашња симболика! Жалости и патње Мајке Божје због крстоносног пута Сина Њеног.

Комнен Бећировић: Сусрет са оцем Јустином

Комнен Бeћировић са оцем Јустином у манастиру Ћелије, јула 1976.

Био сам студент Светске књижевности на Филозофском факултету у Београду, крајем педесетих година, када сам први пут чуо за оца Јустина. Причало се тада да је професор Богословије, доктор Јустин Поповић доиста наш најбољи познавалац Достојевског али, да је бавећи се одвећ њиме, полудео и да тако живи заточен, по наредби патријарха, у неком манастиру у Србији. Требало је дакле бити на опрезу према кобним видовима и тумачењима дела Достојевког, тим пре што је постојао сигуран и непогрешив пут да му човек приђе: марксистичко учење кога смо тада вољно или невољно били присталице. Што се тиче оца Јустина, жртве – мислио сам – генија Достојевског, он се убудуће у мојој уобразиљи стапао сa јунацима овога.

Духовни разговори

Запис са “Духовних разговора”, које је у недјељу 9. августа 2009. године у Парохијском дому у Бару са сабраним вјерницима водио Јеромонах Рафаило (Бољевић) настојатељ манастира Подмаине у Будви.

Причам ти причу

Докторка Зорица Кубуровић је љекар у Хитној помоћи у Београду. Има троје дјеце и већ десетак објављених књига. Воли да прича приче, да дјецу учи бајкама, да не забораве наше јунаке, витезове, виле и светитеље. Управо је у току радионица гдје дјеца слушају и пишу о деспоту Стефану Лазаревићу. Њену последњу књигу “Очаравање” илустровала је ћерка Ведрана, којој су тепали кад је била мала Смејалица.

Здравље и како га сачувати

Зоран Веселиновић је травар, прави биљне еликсире, масти, помаже људима и препаратима и благим ријечима о Богу и вјери. Говори нам у емисији шта је потребно да би били здрави, шта чинити када смо болесни, говори о лијечењу карцинома, менаџерске болести, алергија, стреса, говори о емоционалном токсину. Прича и о значају молитве, поста, причешћа, лијепих мисли и добрих дјела.

Гостољубље мати Ане

Игуманија манастира Чокешина мати Ана са пуно љубави прима оне који дођу у њену кућу, охрабри их, утјеши, поучи. Говори нам како њу храбри Господ и чудотворна Чокешинска Богородица, објашњава шта је благодат и како доћи до тога да нас не растуже ријечи критике и не погорде похвале.

Слике Оље Ивањицки су често биле инспирација за теме мојих модних ревија…

Фирма „Мона“ планира да двадесетогодшицу рада обиљежи ревијом, која ће бити посвећена Косовском боју. Причали смо и размишљали доста о томе последњих мјесеци и ликови славних српских јунака полако су почели да се остварују. Осмислили смо читав сценарио, а Оља ми је пред одлазак у болницу дала скице свих ликова. Радни наслов ревије је Косовски бој, а иначе ће се звати „Царство“. Оља је увек причала да су Срби страдални народ, народ који је дао највише крви за слободу и једино они, по њеном мишљењу, имају право на пето Царство. Пето Царство је царство ума. Српски народ, говорила је често Оља, јесте народ који има највећи ум, створен из великог страдања“, прича са дубоким емоцијама о познатој умјетници Ољи Ивањицки, г.ђа Нада Момировић, умјетнички директор и сувласник компаније „Мона“.