Игуманија манастира Чокешина мати Ана са пуно љубави прима оне који дођу у њену кућу, охрабри их, утјеши, поучи. Говори нам како њу храбри Господ и чудотворна Чокешинска Богородица, објашњава шта је благодат и како доћи до тога да нас не растуже ријечи критике и не погорде похвале.

Манастир Чокешина се налази на тридесетом километру од Лознице према Шапцу, на северној страни планине Цер. По предању, манастир је првобитно био задужбина војводе Милоша Обилића, који је започео градњу манастира уочи Косовске битке. Предање каже да је гласник јавио Милошевој мајци да јој је син погинуо у Косовској бици на Видовдан 1389. године, на шта је она зауставила изградњу манастира. Милошева мајка је рекла грађевинарима: „Чок више!

Престајте са радом!“ Предање поткрепљују и називи појединих делова манастирског имања, „Нечаја“ и „Пусто поље“, што се доводи у везу са речима које је гласник рекао Милошевој мајци: „Не чај (не чекај) више, Милошева мајко, пусти овце на то пусто поље, Милош ти је, мајко, погинуо.“ Манастир је довршен почетком 15. века по заповести војводе Чокеше, властелина из овог краја. Због свог положаја неколико пута био је рушен и спаљиван. Према записима на листовима Октоиха, штампаног у Москви 1777. године, Јеванђеља, штампаног у Москви 1782, Општег Минеја, штампаног у Кијево-печерској Лаври 1766. и другим сачуваним књигама, може се утврдити да је манастир Чокешина обновљен 1785. године при архијереју ваљевском кир Јоакиму и старешини манастира јеромонаху Пајсију Лукићу. Манастир је последњи пут запаљен 1804. године, када је био знаменити бој на Чокешини између Срба и Турака, где су на Лазареву суботу, 16. априла 1804. године, са 300 сабораца, јуначки погинула браћа Недићи (Глигорије и Димитрије). После боја на Чокешини, манастир је обновио 1823. године кнез Милош Обреновић при игуману Константину Вујанићу. Иконостас је прављен 1834. године, а мајстори су били Михаило Константиновић из Битоља и Никола Јанковић из Охрида за време старешине манастира јеромонаха Софронија Мијатовића. У току Другог светског рата манастир је оштећен, а манастирски конак служио је као партизанска болница.

Чудотворна Богородица

Манастирска црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице и од 1830. године у цркви се налази чувена икона Покров Пресвете Богородице Чокешинске. Манастир Чокешина је велика светиња лозничког краја, а чудотворна икона Богородице у манастирској цркви сматра се највећом светињом Чокешине. О исцељењима у овом манастиру сведочи и Милорад Поповић Шапчанин у својим приповеткама. За овај манастир везују се приповедања о чудотворним исцељењима душевних обољења, али и телесних болести. Игуманија Чокешине, мати Ана, каже да је најважније доћи у манастир и молити се Пресветој Богородици чистог срца, а да наше речи нису важне, већ чисто срце и душа.

Настојањем старешине манастира Чокешине, игумана Германа, 1890. године подигнут је са северне стране до саме манастирске цркве, споменик од камена, висок 5 метара, под којим су положене на вечни починак мученичке кости браће Недић и славних Чокешинских јунака са места њихове погибије. Манастир је до 2002. године био мушки, али је од 2002. по благослову владике Лаврентија женски манастир. Сестринство манастира Чокешине обновило је манастирски конак и изградило нови, а тренутно су у току радови на рестаурацији манастирске цркве.

Advertisements