Часни појас Пресвете Богородице је највећа драгоценост Свете Горе, која се чува у манастиру Ватопед. Он је данас подељен у три дела и представља једину драгоценост до данас сачувану из Богородичиног земаљског живота. Према предању, Појас је од камиље длаке начинила сама Богородица. После њеног упокојења Појас је предат апостолу Томи. У првим вековима Хришћанства, Појас је чуван у Јерусалиму, а током IV века у Кападокији. У истом веку цар Теодосије је вратио Појас у Јерусалим, одакле га је његов син Аркадије пренео у Константинопољ. Тамо је у почетку боравио у храму Халкопратион (бакарни храм), да би га касније цар Леонтије пренео у цркву Влахерну. У току владавине Леонтија Софуа (886-912.) пренет је у палату где исцељује владареву болесну жену Зои, која је у знак захвалности Пресветој Богородици златним концем извезла цео Појас, који је тако добио свој данашњи изглед.

У XII веку, у годинама Мануила Првог Комнeна (1143-1180.), званично је установљен празник Часног појаса (31. август по старом, 13. септембар по новом календару), док је раније слављен заједно са Покровом. Часни појас је био у Константинопољу до XII века, када је у поразу Исаковом од бугарског цара Асама (1185.) украден и пренесен у Бугарску. Касније је доспео у руке Срба, а свети кнез Лазар Српски (1342-1389.) га је поклонио манастиру Ватопед, заједно са великим делом Часног Крста. Од тада се чува у олтару саборног храма овог манастира.

За време турске владавине, манастирско братство је са Часним појасом кренуло на путовања по Криту, Македонији, Тракији, у Константинопољ и Малу Азију, да подржали грчки народ и молили се за избављење од зараза које су харале. Од мноштва чуда која се се том приликом догодила издвајају се следећа:

Братија манастира Ватопед гостовала је у кући једног свештеника у Аину. Жена свештеникова том приликом је кришом узела један део Појаса. Када су се оци укрцали на брод, иако је море било мирно, нису могли да исплове. Чудећи се овоме, попадија је осетила да је то због њеног сагрешења и вратила је оцима део Часног појаса. Пошто је то учинила, брод је испловио. После овог догађаја направљена је друга кутија у којој се чува део који је попадија желела да узме за себе.

За време револуције 1821, на молбу Крићана, оци су, за помоћ народу, на Крит пренели Појас. Међутим, када су се свештеници спремали за повратак, ухапсили су их Турци и повели на погубљење. Часни појас је тада откупио енглески конзул Доминик Сантони. Са Крита је Часни појас премештен у Санторини, у нову конзулову кућу. Вест о овоме се пронела по острву, а епископ је обавестио братство Ватопеда. Конзул је тражио велику суму новца, а народ је, иако напаћен, успео да сакупи тражени новац и тако је Појас враћен у Ватопед. Међутим, оно што се десило у Аину са женом свештеника, поновило се и са конзуловом женом. Она је кришом од мужа одсекла један део Часног појаса, након чега је конзул изненада умро, а мајка и сестра су јој тешко оболеле. Због тога је она 1839. године молила манастир да пошаље представника који ће преузети део Часног појаса који је узела.

1864. године је Часни појас, због колере која је косила становништво, пренесен у Константинопољ. Када се брод приближио луци, колера је престала а већ оболели су оздравили. Ово чудо је изазвало знатижељу султана који је пожелео да и сам целива Часни појас.

У периоду док је Часни појас био у Константинопољу, један грчки становник из Галата затражио је да се пренесе у његову кућу јер му је син био тешко болестан. Када је појас стигао у кућу болесник је већ био умро. Свештеници се нису препустили очају. Затражили су да виде мртваца, а када су на њега ставили Часни појас, он је оживео.

1894. је Часни појас, због најезде скакаваца који су уништили шуме и пољане, на молбу, донесен у место Мадито у Малој Азији. Када је брод на коме је био Часни појас стигао у луку, небо је прекрио облак скакаваца који су почели да падају у море, па је брод једва усидрен. Становништво је гледајући ово чудо одушевљено појало „Господе, помилуј“.

До наших дана Часни појас чини чуда, посебно код нероткиња. Њима се даје део траке освештане на Часном појасу и оне уз помоћ вере и молитве добијају милост од Господа и пород.

Advertisements