Икона је грчка ријеч и значи слика. На иконама се представљају Господ Исус Христос, Пресвета Богородица, Анђели и Светитељи. Поштовањем икона ми поштујемо оне који су на њима изображени, а никако не обожавамо и не клањамо се дрвету и боји од којих су оне начињене. Св. Јован Дамаскин вели: “Икона је као учитељ за просте који не знају читати, а књига за писмене. Она говори погледу колико ријеч слуху. Икона је као књига која нам помаже да се сјетимо дјела Божијих и светитеља Његових“.

Ипак поред многих свједочанстава Светих Отаца о поштовању икона, 726.г. едиктом цара Лава III Исавријанца, подигнуто је гоњење на свете иконе и њихове поштоватеље, а иконоборци су се позивали на другу заповијест Божију, тврдећи да је поштовање икона идолопоклонство. Но, када на престо дође царица Ирина, она сазва 787.г. у Никеји Седми васељенски сабор, на којем је као Богу угодно озакоњено поштовање светих икона. После смрти царице Ирине поново отпоче борба против икона до 842.г, када царица Теодора сазва сабор у Цариграду. На овом сабору осуђени су иконоборци и свечано прокламоване одлуке Седмог васељенског сабора. Прве недеље Великог поста иконе су тријумфално унијете у цркве. Ради сјећања на тај дан побједе над непријатељима икона, одлучено је да се сваке године прва недеља Великог поста слави као Недеља Православља.

Поред царице Ирине и Теодоре, велика заслуга за ову побједу припада св. Герману и св. Никифору, патријарсима цариградским, св. Јовану Дамаскину, св. Теодору Студиту и многим монасима, великим поборницима светих икона.

Advertisements