Ми не смемо да избегавамо Свето Причешће зато што сматрамо да смо грешни. Ми морамо приступати њему још чешће ради лечења душе и очишћења духа, али са таквом понизношћу и вером да себе сматрамо недостојним… ми би желели чак више лека за наше ране. Иначе, немогуће је примити Свето Причешће једанпут годишње, као што неки људи раде… сматрајући да освећење небеским Тајнама припада само Светитељима. Боље је мислити кад нам се даје благодат, Света Тајна је та која нас чисти и освећује. Такви људи показују више гордости него ли понизности… јер када они примају Свету Тајну, сматрају себе достојним ње. Много је боље, ако у понизности срца, знајући да никада нисмо достојни Светих Тајни, примамо их сваке недеље ради исцељења наших болести, неголи да ослепљени гордошћу мислимо да после једне године постајемо достојни да их примимо…

Преузето из књиге

Протојереја Александра Шмемана

„Велики пост“

Advertisements