DSC04845 Саопштење за јавност

са сједнице Епархијског савјета и Епархијског управног одбора

Митрополије црногорско-приморске

Подгорица, 14. март 2015.

Редовно годишње сабрање Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије Црногорско-Приморске је одржано 14. марта 2015. године у Духовном центру Преподобног Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици. Сабрање је започело Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин др Амфилохије са свештенством и вјерним народом у параклису посвећеном Преподобном Симеону, који се налази на мјесту његовог рођења.

Сједница је започела молитвом, након чега је Митрополит Амфилохије поднио извјештај о свом и раду Митрополије у времену између двије сједнице. Нарочито је нагласио напоре које Митрополија чини ради завршетка Храма Светог Јована Владимира у Бару до 2016. године, када се планира његово освећење, у спомен хиљадугодишњице мученичког страдања Светог Јована Владимира. Епархијски савјет се придружио његовом позиву вјерницима да помогну изградњу и украшавање овог Храма.

Епархијски савјет Митрополије Црногорско-Приморске усвојио је Завршни рачун за 2014. годину, Предлог буџета за 2015. годину, као и извјештаје о раду Правног савјета Митрополије, Богословије Светог Петра Цетињског, Издавачко-информативне установе ”Светигора”, Радио Светигоре, Централног магацина, Поклоничко-туристичке агенције ”Одигитрија” и Добротворне организације ”Човјекољубље”.

Чланови Епархијског савјета и Епархијског управног одбора изразили су своју благодарност Богу за непрестано унапређење црквеног живота у Црној Гори, чиме се, поред остваривања духовних циљева, такође чувају истински идентитет и култура Црне Горе и нашег народа. У тешкој економској ситуацији која погађа и нашу земљу, помоћ Митрополије је од изузетног значаја за унапређење квалитета живота многих наших сиромашних, болесних, немоћних и старих суграђана. У том погледу достигнућа Митрополије су збиља велика. У посљедњих годину дана, у двије Народне кухиње, на Цетињу и Подгорици, подјељено је укупно око 120.000 оброка. Констатовано је да су многе црквене јединице и институције, као што су Цетињска богословија, Радио Светигора и многе црквене општине и манастири, у незавидној финансијској ситуацији, али и поред тога Црква се труди да потребите, поред помоћи у храни, помаже и на друге начине. Укупна помоћ, не рачунајући рад Народних кухиња, креће се и преко 300 хиљада евра у претходној години. У добротворном раду се, поред народних кухиња и других активности ”Човјекољубља”, нарочито истичу Епархијски управни одбор и манастир Острог. Велика помоћ је послата и у вријеме катастрофалних мајских поплава у Србији и Босни и Херцеговини.

Расправљано је и о великој кризи породице и брака, која је нарочито изражена у великом броју разведених бракова и растурених породица. Чини се да то указује на велику кризу морала и потпуну промјену етике, која се креће у псупротном смјеру од хришћанске етике. Митрополит је упознао присутне са активностима које Митрополија спроводи, углавном преко парохâ, ради очувања светиње брака и породице.

Све је уочљивија потреба да је хитно потребно приступити озбиљном раду на доношењу Закона о правном положају Цркава и вјерских заједница. Епархијски савјет и Епархијски управни одбор захтјевају од извршних и законодавних власти Црне Горе да у овај процес неизоставно, на суштински начин, укључе представнике Православне Цркве и других традиционалних Цркава и вјерских заједница у Црној Гори, као што је већ урађено у свим државама у региону који су доносили сличне законе. У свакој од земаља региона, али и шире, нарочито је уважаван положај најбројније Цркве, те очекујемо да ће то бити случај и у Црној Гори. Сваки други начин доношења овог Закона не би имао пуни легитимитет нити би био на корист црногорског друштва. Чланови Епархијског савјета и Епархијског управног одбора су изразили своје очекивање да ће се у следећем периоду коначно испунити обавеза и приступити раду на Закону о реституцији одузете имовине Црквама и вјерским заједницама. Необично је да се такав важан проблем толико дуго одлаже, будући да је Закон о реституцији, из којег су искључене Цркве и вјерске заједнице, на снази већ дужи низ година, а држава Црна Гора је у вријеме његовог доношења преузела обавезу да ће у кратком року донијети Закон у који ће укључити Цркве и вјерске заједнице. Не треба заборавити да је одузимање црквене имовине врло често било праћено и насиљем тадашњих власти. Не желимо, ваљда, да са тековинама насиља стварамо будућност Црне Горе. У сваком од поменутих процеса се морају у пуној мјери поштовати име, идентитет, достојанство, историјски, духовни и правни континуитет, као и историјска улога Митрополије црногорско-приморске у Црној Гори.

И ове године је уочено пристрасно и незаконито поступање једног броја државних органа, нарочито Министарства унутрашњих послова, у поступцима одобрења привременог боравка вјерским лицима и службеницима Митрополије црногорско-приморске и других православних епархија Српске Патријаршије у Црној Гори, које је кулминирало прогоном из Црне Горе протојереја-ставрофора др Велибора Џомића, пароха подгоричког и координатора Правног савјета Митрополије. Јавност је у великој мјери упозната са овим случајем и данас је свима у Црној Гори јасно да је тај прогон инспирисан политичко-идеолошким разлозима, те да је неутемељен на Уставу и закону наше земље. Национална безбједност Црне Горе која је наводно угрожена од стране једног свештеника се само урушава оваквим безаконим поступањем државних органа, зато што оно урушава владавину права и једнакост грађана, који су једини гарант очувања безбједности и стабилности наше државе. Епархијски савјет и Епархијски управни одбор позивају надлежне да, без одлагања, испоштују судске одлуке по којима отац Велибор има право боравка у Црној Гори и да му омогуће да у Црној Гори мирно живи са својом породицом.

Из срца главног града Подгорице, са овог свештеног мјеста у Немањином граду, гдје се у наше вријеме, послије неколико вијекова обновило присуство Цркве и почела служити Света Литургија, позивамо православне вјернике и све људе добре воље, на превазилажење свих националних, политичких и идеолошких разлика, ради обнављања истинских друштвених вриједности, међусобног помирења, уважавања, као и обнову светиње породице, брака и рађања дјеце.

Advertisements