Усред свете Четрдесетнице света Црква предлаже прослављању и поклоњењу нашем – часни Крст Господњи. У томе се види њена мајчинска брига о нама. Она тиме жели да оне који клону у подвизима поста и самоисправљања укријепи, ревносне да надахне за веће подвиге, и све наведе на мисао и намјеру да до краја живота неодступно и непоколебиво иду за Господом под крстом који свако узима на себе у часу ријешености да угађа Господу. Ево како је о часном Крсту говорио наш свети и богоносни владика Николај, који је не само ријечима већ и цијелим својим животом указивао на спасоносни пут Крста:

„Само кроз драговољно ношење крста познаје се важност крста. Ко понесе крст, тај и сазнаје, да је крст – Пут, Истина и Живот. Па пошто је и Пут – љубав, и Истина – љубав, и Живот – љубав, то и крст знаменује љубав. Врховно знамење Љубав! Носити крст значи страдањем својим посведочавати љубав своју према Богу. Крст је сведочанство свете љубави; ко то сведочанство не покаже, нема свете љубави у себи. Никакве речи и никакви дарови не могу посведочити љубав као што може крст. Зато се и Син Божји дао распети на крст, да би дао вечно сведочанство вечне Љубави Своје.“

Advertisements