ЈелеосвећењеЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ ИЛИ САБОРОВАЊЕ

Јелеоосвећење је Света Тајна у којој се на болесника, уз помазивања његовог тела јелејем, призива благодат Божија која исцељује душевне и телесне немоћи.

Света Тајна Јелеосвећења у Цркви је установљена на основу речи светог апостола Такова, који каже:Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасити болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се (Јак. 5, 1415). Црква је ову Свету Тајну установила полазећи и од речи Господњих, упућених Његовим ученицима када их је послао на проповед: Болесне исцељујте, губаве чистите…(Мт. 10, 8). Као потврда за ово служе такође речи светог Јеванђелисте Марка, који прича како су свети апостоли, када их је Господ послао на проповед, исцељивали болесне: И отишавши проповедаху да се покају. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху (Мк.6,12-13). Све ово сведочи о богоустановљености Свете Тајне Јелеосвећења. На основу црквених историјских споменика долазимо до закључка да је Света Тајна Јелеосвећења над болесницима обављана још у првим и наредним вековима Цркве Христове.

Света Тајна Јелеосвећења се савршава само над болеснима (Законоправило, 163), а забрањено је савршавати је над здравима и над умрлима. За ову Свету Тајну болесник мора да се припреми покајањем и исповешћу својих прегрешења, а после или пре Јелеосвећења причешћује се Светим Христовим Тајнама. Јелеосвећење се може понављати. Ову Свету Тајну врше седморица свештеника, у цркви, ако болесник може да устане из постеље, или у дому, међу сабраним људима. У складу са тим и сам чин се састоји од седам читања из Апостола, седам читања из Јеванђеља, седам молитава и исто толико помазивања. Број седам изабран је у знак седам дарова Духа Светога, по примеру седам молитава пророка Илије којима је закључао небо, и седам погружења Немана Сиријанца у Јордану, након што се очистио од губе. У случају нужде Јелеосвећење може да обави и мањи број свештеника, па чак и један, но Света Тајна се и у том случају савршава у име пуног сабора седам презвитера, те стога треба да буде прочитано свих седам молитава и да се обави свих седам помазивања.

Ради савршавања Свете Тајне Јелеосвећења поставља се сточић и на њему суд са пшеницом, чија су зрна символ зачетка новог живота, оздрављења од болести и свеопштег васкрсења. Одозго се ставља „кандило празно“, то јест посуда у коју се улива јелеј, као видљиви знак благодати исцељења, и вино, као знамен Крви Христове која је изливена за наше спасење. Јелеј и вино се сједињују ради подражавања лека који је употребио милосрдни Самарјанин (Лк. 10, 30). Наоколо у пшеницу ставља се седам стручаца спремљених за помазивање (обавијених ватом); на сточић се такође полажу Јеванђеље и крст. Свештеници обучени у фелоне стају око сточића са упаљеним свећама у рукама. Свеће се дају и свима присутнима, почев од самог болесника. Први од свештеника, окадивши сточић и све људе окреће се ка истоку и започиње савршавање Свете Тајне возгласом: „Благословен Бог наш…“ Цео чин може се поделити на три саставна дела:

1. Молебно пјеније,

2. Освећење јелеја и

3. Помазивање болесника јелејем.

Први део је молебно пјеније које подсећа на јутрење у дане поста. Након уводних молитава, као некаква замена за Шестопсалмије, чита се његов последњи псалам 142: „Господе услиши молитву моју“, произноси се мала јектенија: „Опет и опет“ са возгласом велике: „Јер Теби приличи“, пева се „Алилуја“ и покајни тропари: „Помилуј нас, Господе, помилуј нас“ затим 50. псалам и Канон. Потом ексапостилар, стихире, Трисвето, Оче наш и тропар: „Ти Који си једини брз на помоћ“.

Даље следи други део – освећење јелеја, који се састоји од велике јектеније са нарочитим прозбама за освећење јелеја и за болесника, читања нарочите молитве над кандилом са јелејем и певања низа тропара Господу, светима који су се прославили исцељењима, и Мајци Божијој. Трећи део чини седам читања из Апостола којима претходе прокимени, затим седам Јеванђелских читања у којима се говори о исцељењу душевних и телесних болести, те седам молитава и седам помазивања јелејем, при чему се сваки пут произноси тајносавршавајућа молитва: „Оче свети, лекару душа и тела“. Помазују се чело, ноздрве, образи, усне, прса и руке са обе стране. Потом сваки од седам свештеника чита Јеванђеље и молитве, и уједно помазује болесника јелејем. После седмог помазивања настојатељ узме свето Јеванђеље и, отворивши га, ставља слова на болесникову главу. Сви остали свештеници придржавају свето Јеванђеље, док најстарији свештеник не ставља руке, него (громко) чита разрешну молитву: „Царе свети, жалостиви и многомилостиви Господе…“ После кратке јектеније и стихира Јелеосвећење се завршава отпустом на коме се спомиње установитељ Свете Тајне свети Јаков, брат Господњи, први епископ Јерусалимски (види: Јак. 5, 14-15). По завршетку болесник тражи опроштај од свих.

Преостали јелеј се у случају оздрављења болесника спаљује у кандилу, а у случају смрти болесника њиме се крстообразно полива тело покојника. За сваког болесника овај јелеј се увек поново освећује.

У случају да се очекује скора смрт болесника, Јелеосвећење се може извршити и у скраћеном виду, тако да се изостави читав први део и да се почне директно од Велике јектеније. Јелеосвећење се сматра обављеним ако свештеник успе да обави макар прво помазивање.

Једанпут годишње, тачније на Велики Четвртак, архијереј твори Јелеосвећење над здравима. У Успенској цркви у Москви оно је обављано пре Литургије, при чему, иако је чин савршаван у потпуности, помазивање светим јелејем обављано је само једном, на крају чина. У данашње време овај обичај савршавања Јелеосвећења над здравима се раширио, а обављају га у Великом посту.

Архиепископ Аверкије Таушев, „Литургика“

Извор: Светосавље

 

O јелеосвећењу

Свете тајне су свештенослужитељске радње у којима на видљив начин примамо благодат невидљивог Светог Духа. Има их седам. Неке су обавезне и свеобухватне за све вернике: Крштење, Миропомазање, Покајање и Причешће; Брака за већину верника, Свештенства за клир црквени; а Јелеосвећења за болеснике (телесне и духовне).

СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА

У Светој тајни јелеосвећења Бог Дух Свети, силази у помоћ када се живот човечији нађе у великој невољи и опасности од болести и немоћи. Окрепљује, снажи и лечи болесника. Циљ ове Свете тајне је опраштање грехова и повратак здравља оболелог. „Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди“. (Јн. 5, 14). Ова Света тајна је установљена и у живот Цркве уведена од стране Светих Апостола. „И демоне изгоњаху и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху“. (Мк. 6, 13)

Света тајна јелеосвећења састоји се из молитава свештеника и помазивања болесника освећеним уљем, кроз које делује Божија благодат за оздрављење болесника, a болест овде подразумева обољење душе или тела.

Божија благодат у овој Светој тајни лечи тело од његове немоћи и чисти душу од њених грехова.

Ова Света тајна се врши у Цркви од Христовог времена. По заповести Христовој апостоли су ишли да проповедају Јеванђеље, и међу другим људима и „помазивали јелејем многе болеснике и лечили их“ (Мк. 6, 13). Вршење ове Свете тајне пренесено је на епископе и свештенике заповешћу апостола. Свети апостол Јаков пише сасвим јасно: „Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ, и ако је грех учинио опростиће му се“ (Јк. 5, 14-15)

Света тајна јелеосвећења врши се, не само над тешким болесницима и онима који умиру, него се ова чудотворна Света тајна врши и над онима који су лакше болесни.

ПОУКЕ ВЕРНИМА

Света тајна јелеосвећења се може понављати више пута. На њој могу учествовати (по потреби и више пута годишње) сви верни, а освештано уље и брашно може користити сваки православно крштен и миропомазан верник.

У наше време ову Свету тајну врше свештеници и појединачно, само на молбу верника и то углавном у време ванредних болести и већих искушења, а редовно се врши једанпут годишње у нашој цркви у току Великог и Часног Поста, на Огњену Марију и за време Божићњег поста.

УПОТРЕБА ОСВЕШТАНОГ УЉА И БРАШНА

Сви верни који учествују у Светој тајни јелеосвећења могу донети спискове укућана и сродника које предају свештенику, а своје уље и брашно (у мањим количинама) стављају испод стола на коме се налази Свето Јеванђеље, као и брашно и јелеј који користе свештеници за помазивање болесника у току Свете тајне.

По завршетку Свете тајне јелеосвећења верни узимају освештано уље и брашно, носе својим домовима и употребљавају на следећи начин:

Освећеном брашну додаје се један килограм брашна (ако је више укућана онда и више) и од тога, умесивши га са свежом водом, додајући му мало освећене (богојављенске или друге) водице и мало (највише супену кашику) освећеног уља, направе погачу. Погача се испече, и када се охлади исече на комадиће (величине коцке шећера) који се оставе се на чист папир дуже време да се добро осуше. Тако добро осушене комадиће (који су по облику налик нафори) ставити у једну папирну кесу, и следећих, препоручљиво је четрдесет дана, уз појачану молитву, узимати свако јутро после молитве (и нафоре ко има) по један комадић наташте, затим гутљај-два освештане водице (ко има) и тек онда узети уобичајени доручак или нешто друго.

Остатак освештаног уља се може употребити стављањем неколико капи у јело, а ако је потребно и може се помазивати оболели део тела.

Освештане намирнице се могу поделити и са другим верницима који ће их према приложеном упутству са вером и молитвом употребити.

 

БЕСЕДА О ТАЈНИ ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА
Свети Владика Николај Српски

И мазаху уљем многе болеснике,
и исцјељиваху
(Мар. 6, 13)

Тако су чинили апостоли свети, па је заповеђено да и ми тако чинимо. Апостол Јаков пише нам: „болује ли ко међу вама нека дозове старешине црквене те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем, у име Господње. И молитва вјере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; а ако је гријехе учинио, опростиће му се“ (5, 14-15). Не треба дозвати ма кога него свештенике, старешине црквене; не треба га помазивати ма у чије име (да не буде враџбина) него у име Господње; неће га подићи ма ко други, него сам Господ, нити му ма ко други може опростити греха осим једино Господ. Зашто уљем а не нечим другим? Зато што је тако заповеђено, те да бисмо ми показали послушност и веру. Зашто је заповеђено да се крштавамо водом, и миропомазујемо миром, и причешћујемо хлебом и вином? То је Божји избор и Божје смотрење, а наше је да слушамо и верујемо. Различити се елементи употребљују у разним тајнама, но благодат је једна као што је Господ један, а од Господа је све. Зашто Господ потребује неку материју да би излио благодат Своју на нас? Не потребује Господ материју, него ми: док смо у материји, потребујемо материју. Снисходећи нашој немоћи Господ се служи материјом. Нематеријалним ангелима Он даје благодат нематеријалним начином.

Немоћан је јелеј сам по себи, као што је немоћна свака материја сама по себи, но благодат је Божја свемоћна. Кроз јелеј Господ даје благодат Духа Свог Светог, и та благодат лечи болне, подиже раслабљене, повраћа сумашедше.

О браћо моја, како је неисказана благост Божја! Шта није Господ учинио за нас! И шта бисмо ми могли пожелети више? Све потребе наше Он је знао унапред, и за све њих унапред предвидео лекове. А од нас Он тражи само да Му верујемо и његове прописе извршујемо. Није ли безочно и стидно за нас, да ми често савесније испуњавамо прописе лекара, људи смртних као и ми што смо, а прописе бесмртног Бога да пренебрегавамо?

Господе свеблаги, растопи камена срца наша силом благодати Твоје, да бисмо пре смртнога часа могли показати дужну благодарност према Теби – према Теби, о свеблаги и свемудри Боже наш! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Извор: СПЦ

Др Лазар Мирковић – СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА

Од душевних болести ослобађа се човек прво Светом Тајном Покајања. Но православна црква има још једно средство исцељења за хришћане болесне телом, које ослобађа не само од душевних дефеката но и од телесних болова. Ово средство је Тајна Јелеосвећења, свештање масла, у којој се помазивањем тела болесникова уљем, призива на њега благодат Божја, која ослобађа од болова телесних и душевних.

Видљива страна Тајне Јелеосвећења, наиме материја њезина је уље спремљено благословом и освећењем. Ова је материја изабрана за ову тајну због њезиних особина, које символизују ефекте ове тајне. Јер као што уље ублажава телесне болове, тако и благодат тајанствено ублажава душевне болове.

Затим уље храни светлост и нарочито је средство за давање нове снаге уморном телу. Формула ове тајне су речи које свештеник изговара за време помазивања: „Оче свети, лекару душа и тела…“.

Сама радња ове тајне је седмократно помазивање у облику крста по челу, ноздрвама, образима, устима, прсима,„рукама на обе стране , уз истовремено изговарање речи: Оче свети…, тако да помазивање почне код речи: „исцели раба твојега, ове молитве, да би радња са речима молитве била у уској вези.

Вршноцн ТајнеЈјелеосвећења су свештеници, јер св. апостол Јаков каже: „Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њима и нека га помажу уљем у име Господње.И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ, и ако је грех учинио опростиће му се“(Јак. 5,14—15). Апостол спомиње овде само презвитере, но ипак не тако као да и епископи не би имали право вршења ове тајне, јер они су вршиоци свију тајана. А то је само зато, што су епископи спречени да иду свима болесницима, што пак могу и чине презвитери. Према прастаром обичају православне цркве, ову тајну врше седам свештеника јер су седам дарова Духа светога, јер је седмократним полагањем  пророка Јелисеја васкрсао умрли дечко (IV. Цар. 4 , 3 5 ) , јер се седам пута обишло око Јерихона (Ис. Нав. 6, 15), јер је пророк Илија са седам молитава затворио небо на три и по године (III. Цар. 18,43), јер се Нееман седам пута погрузио у води Јордану (Дел. 21,26—27). Пошто апостол не одређује број презвитера и суштина тајне не тражи неопходно потребно број седам презвитера, то ову тајну према приликама врши мањи или већи број свештеника. Симеон Солунски каже: „ Не треба се много бринути за број, јер број није прописан од апостола.
Но иако није број прописан, ипак се треба држати старог предања и треба да су седам (презвитера), како је стари обичај,а у невољи и мање, наиме три… А само један свештеник нека не врши јелеосвећења. Јер као што је за архијереја прописано да не прима хиротонију од једнога, тако ни јелеосвећење нека не врши један свештеник. Јер каже (апостол): нека призове црквене презвитере, а не једног презвитера . . .“.

Други пак у случају оскудице више свештеника и у случају потребе да се помогне болеснику, дозвољавају да ову тајну врши и један свештеник.

Субјекат Тајне Јелеосвећења је болестан православни хришћанин. Но не тражи се такова слабост и болест, да болесник нема наде на оздрављење, јер у том случају не би могао сам добровољно позвати презвитере и не би могао примити тајну са потребном диспозицијом душе. А да се ова тајна може вршити и над болесником који није на смрт болестан,најбоље се види из речи апостола Јакова, где каже за болесника „и подигнуће га Господ „, као и из самог чина јелеосвећења, где на крају читамо: „и примивши (болесник) од њих (презвитера) благослов отиде славећи Господа.

Забрањено је свршавати ову тајну над здравима (архијерејска грамата јереју), као и над умрлима (номоканон при вел. требн.прав. 164).

Споменућемо овде, да се на многим местима православне источне цркве Јелеосвећење врши и на здравима, и то на велики четвртак и велику суботу, у ком случају свештеници врше Јелеосвећење прво над самим собом и потом над свима присутнима. О овом обичају, који је донесен са истока, нема никаква спомена ни наређања у црквеним уставима.

Тајна Јелеосвећења као лек може се понављати, и један човек може у животу примити више пута ову тајну, јер лекар се зове и даје лекове онолико пута, колико се пута неко разболи . У једној и истој болести ова се тајна не понавља, осим ако је болесник дуго боловао, па оздравио, и опет пао у смртну невољу (Требник П. Могиле 447—8). У пракси, у једној истој болести, Тајна Јелеосвећења, као и тајне покајања и причешћа понављају се. Римска пак црква врши ову тајну само пред смрт, и зато је зове последња помаст. Симеон Солунски о овоме пише: „Латини говоре, да ову тајну не треба давати болнима, но само онима који умиру, зато, да онај који добије у овој тајни опроштај грехова, не би после свога оздрављења опет грешио. О безумља! Брат Господњи каже: и молитва вјере помоћи ће болеснику и подигнуће га Господ, а они кажу, да болесник има да умре . . . Они говоре да ову тајну треба давати не зато да би се болни исцелили, но зато да би остали неисцељени и да би умрли“.

Да би субјекат ове тајне примио њезине плодове, треба да исповеди православну веру и да се исповеди у тајни покајања, и пре или после јелеосвећења да прими св. тајне. Дакле ред тајана у вези са јелеосвећењем је оваки: покајање, јелеосвећење, причешће. Овако бива ако нема опасности да ће болесник убрзо умрети. Ако је болесник над ким се врши јелеосвећење тешко болестан и може сваки час да умре, онда се овако врше тајне: покајање, причешће, јелеосвећење, да не би болесник умро непричешћен.

Место вршења ове тајне је црква, а када болесник не може да дође у цркву, може се вршити и у дому, као што читамо у наслову чина јелеосвећења, да се он врши „ у цркви или у дому“.

Чин Тајне Јелеосвећења.

За свршавање тајне јелеосвећења поставља се покривен с т о и на њега се меће здела са пшеницом. Зрна пшенице означавају обновљење и нов живот оздрављења и живота после смрти (Јов. 12,24; I. Кор. 15,36—38). Изнад пшенице меће се празно кандило (сасуд), у који се пред „молитвом јелеја над кандилом“ улива чист јелеј, који дотле стоји у једној боци.
Треба да је ту и једна боца са црвеним вином . Уље је видљив знак благодати и исцељења према речима јеванђелија: (Апостоли) Помазиваху уљем многе ране и исцјљиваху. Вино је знамење крви Христове изливене на крсту ради људског спасења и“ ради сећања на лек, који је употребио милосрдни Самарјанин (Лук. 10,34) . Око кандила (суда) с јелејем убадају се у пшеницу седам стручака (босиљка) обавијених ватом за помазивање. На сто се меће и св. јеванђелије и крст. Истина имамо јеванђелије које се чита при тајни јелеосвећења у самом чину у требнику, али оно је знак присуства Христова, као што то видимо из закључне молитве. Обично се на сто мећу седам свећа, а и свештеници обучени у светле фелоне , стојећи око стола, имају упаљене свеће, које пале после молитвеног дела, а гасе сваки после свога помазивања. И сви присутни имају упаљене свеће. Први свештеник „кади око стола јелеј који је на столу и сву цркву или дом и народ, и ставши пред столом,гледајући према истоку почиње“ тајну јелеосвећења возгласом: Благословен Бог наш. . .

Чин тајне јелеосвећења има три дела:

1. молбени део
2. освећење јелеја
3. само помазивање јелејем.

Молбени део сличан је јутрењу. Иза почетних молитава чита се 142. п с : Г осподе услиши молитву моју. . . Затим мала јектенија,иза које се поје: алилуија (као у посту) са покајним тропарима:
Помилуј нас Господи . . . и т. д. Иза ових долази 50. пс. и свечан канон, који је саставио у IX. столећу Арсеније у пустињи. У канону се приказује моћ тајне. Припев канону ј е : Милостиви Г осподе услиши молитве слугу твојих који ти се моле . Иза канона, ексапостилара, стихира (у којима се моли болноме исцељење од болести и болова), трисветога и тропара, почиње други део чини јелеосвећења, који почиње јектенијом, у којој се моли да Бог благослови јелеј силом и дејством и наитијем св. Духа. После јектеније улива се уље и вино у кандило и смеша се жлицом, и сви свештеници читају (први гласно а остали тихо) молитву јелеја над судом с јелејем ( Г осподе, милошћу…), молећи се да ово уље буде онима који се њиме помазују на исцељење и на уклањање од сваког страдања и нечистоте тела и духа и сваког зла и т. д.

Затим долазе три тропара Господу Исусу Христу, два св. апостолу и брату Господњем Јакову, по један св. Николи, св. Димитрију, св. Панталејмону, св. бесребреницима. св. Јовану Богослову и Богородици.

Затим настаје трећи део чина јелеосвећења.

У овом делу читају се седам перикопа из апостола и јеванђелија и седам молитава. После сваког јеванђелија говори се иста скраћена сугуба јектенија. Сва ова читања су веома свечана и поучна.

У првом апостолу овако учи св. апостол Јаков: „Браћо! узмите пророке као пример страдања и трпељивости, који су говорили именом Господњим. Гле сматрамо као блажене оне који трпе.
Чули сте трпљење Јова и видели сте крај Господњи, јер је Господ многомилостив и милосрдан“, и потом апосгол излаже заповест о јелеосвећењу (Јак. 5,10—14). У јеванђелију се излаже прича како је Самарјанин превио уљем и вином ране онога, који је пао у руке разбојника (Лук. 1 0 , 2 5 – 3 7 ) . Иза јеванђелија и скраћене сугубе јектеније, први свештеник чита молитву: „Беспочетни, вјечни,…“, у којој се спомињу доброчинства Божја према људском роду, и моли се да Бог пошаље свога светог Духа да освети овај јелеј, да буде јелеј радости, освећења, одећа царска, оклоп силе, одгнање сваког ђаволског дејства, и т. д. После ове молитве свештеник узима стручец, умаче га у св. јелеј, помазује крстообразно болесника по челу, ноздрвама, образима,устима, прсима, по рукама с обе стране, т. ј . оне делове тела,кроз које се грех лакше усељава у душу човечју. При овом помазивању свештеник изговара речи тајне јелеосвећења: „Оче свети, љекару душа и тијела…“. Помазивање болесника почињекод речи: исцијели раба твојега . . . , а свршава код славословља св. Тројице . Овако се читају још шест апостола и јеванђелија,говори се кратка јектенија, шест молитава и шест пута помазују свештеници болесника (сви свештеници по једанпут редом) уљем уз изговарање речи тајне при сваком помазивању.

У другом апостолу (Рим. 1 5 , 1 – 7 ) опомиње св. апостол Павле да су моћни дужни носити слабости немоћних а не угађати себи,и да сваки треба да угађа ближњем у добру, јер ни Христос није себи угодио У трећем апостолу (Кор. 1 2 , 2 7 — 1 3 , 8)сећа нас апостол да смо тело Христово и удови, и набраја све степене и дарове црквене и узвишености љубави. У четвртом апостолу (II. Кор. 6 , 1 6 — 7 , 1 ) назива апостол хришћане црквом Бога живога и позива их да се очисте од сваке нечистоте тела и духа, вршећи светињу у страху Божјем. У петом апостолу (II. Кор. 1,8—12) износи апостол Павле пример своје невоље, да није имао наде на живот и препоручује наду на Бога. У шестом апостолу (Гал. 5,22—6,2) набраја апостол дарове Духа и опомиње духовне да исправљају грешећу браћу духом кротости, и најпосле у седмом апостолу (I. Сол. 5, н—23) моли апостол хришћане да уразумљују неуредне, теше малодушне и да се заузимају за немоћне.

У шест последњих јеванђелија излаже се историја о Закхеју, који се покајао када је Исус ушао у његову кућу (Лук.19,1 ш); слање дванаесторице ученика, давши им власт над нечистим дусима, да их изгоне и да лече сваку болест и бол (Мат. 10,1 — 1 2 ) ; исцељење таште Петрове и многих других болесника (Мат. 8,14—23); прича о десет девојака са светилницима, пет мудрих а пет лудих, које не узеше уља за светилнике (Мат. 25,1—13); о великој вери жене Хананејке и о исцељењу њезине кћери (Мат. 15,21—28), и најпосле позив Матеја цариника на апостолство (Мат. 9,9—13). Садржина пак осталих шест молитава је мољење за опроштај грехова болнога и ублажење његових болова.

Пошто је последњи свештеник извршио помазивање, болесник, ако може, сам долази посред свештеника и придржаван од својих стоји или седи, а ако не може тако, онда свештеници стоје око одра болесникова, и први свештеник (настојатељ) расклопи св. јеванђелије и поставља га писменима на главу болесника, као руку самога Спаситеља, који исцељује болне додиром, а свештеници држе левим рукама јеванђелије (десна треба да им јe слободна, да се могу прекрстити) . Настојатељ чита велегласно разрешну молитву: Царе свети, милосрдни и пун милости…  , д а Бог опрости грехе болеснику који се каје. За време ове молитве болесник обично говори Господе помилуј. Потом свештеници узимају јеванђелије са главе болесникове и дају му да га целива. Затим долази скраћена сугуба јектенија и стихире безсребреницима (Имајући извор исцјељења) и Богородици (Погледај на мољење. . . ) и отпуст, у ком се спомиње сила животворног крста Господњег и св. апостол Јаков први архијереј јерусалимски, који упућује на вршење тајне јелеосвећења. После отпуста болесник се клања говорећи: ,,Благословите, свети оци, опростите мени грешном“ трипут, и примивши од њих благослов и опроштај, одлази благодарећи Богу.

Православна Литургика
Наука о богослужењу Православне Цркве
други, посебни дио (Свете Тајне и молитвословља)

Извор: pasinac.com

Advertisements