Острог Острошки манастири су жив, све већи организам, који наставља да се развија без обзира на све наше мале, људске планове и претпостављене потребе – наводи се у документу

Представници Митрополије црногорско-приморске, али и одборници локалног парламента у Даниловграду сматрају да је прави разлог доношења ДУП-а „Манастир Острог“ блокирање живота и онемогућавање развоја манастира Острог. Они наглашавају да урбанистички планери из Даниловграда, али и из Министарства уређења простора нијесу прихватили предлоге монашког братства за изградњу саборног храма, гостопримнице у Маријиној башти и монашког конака са пиргом у Доњем манастиру, па се због тога и намеће закључак да предложени ДУП онемогућава духовни и молитвени живот вјерника и монаха. Подсјетићемо да је јавна расправа о овом документу продужена до 7. маја и дотад сви заинтересовани могу да шаљу примједбе Секретаријату за урбанизам у Даниловграду.

– Поред све наше воље и хтијења није било довољно непосредне сарадње на изналажењу подесних рјешења за опредјељивање локација по потребама манастира. Ово је евидентно из тога што такви наши предлози нису прихваћени, па су тиме изашли на видјело стварни разлози израде овог ДУП-а, а то је блокирање живота и развоја острошких манастира и њихово претпостављање комерцијалним и туристичким апетитима других интересената. Напомињемо да су постојећи храмови одавно премали да прихвате све вјернике у вријеме богослужења. Такође, смјештајни простори манастира никако нису туристичког, нити угоститељског карактера. Они су увијек и само, уз нужне хигијенске и санитарне просторије, собе и лежајеви за краткотрајно коначење вјерника – наводе јеромонах Павле, јеромонах Сергије, јереј Слободан Зековић, Жељко Савовић, одборник у даниловградском парламенту, као и архитекте Ранко Ковачевић и Звонко Поповић. Своје примједбе они су крајем априла послали Секретаријату за урбанизам у Даниловграду и очекују да планери уваже њихове захтјеве, како би Острог и даље био оно што је свједочио током протеклих вјекова- духовна и есхатолошка вертикала православља.

У допису надлежнима у Даниловграду истиче се да обрађивачи нијесу довољно пажње посветили богослужбеној мисији Острога. Категорички се истиче да Острог не може ни у ком облику да буде третиран као споменик или културна баштина, а што обрађивачи упорно покушавају да ураде, већ су острошки манастири живи духовни организми који се развијају без обзира на ситна људска уплитања и актуелну било какву идеологију.

-У Острогу је најважнији дио управо богослужбени, као и онај који вјерницима омогућава духовно окрепљење и исцјељење, исповијест и молитву. Без обзира на то што ове манастире походе и људи који се могу назвати туристима, највећи број је оних који долазе као вјерници из људске потребе да на овом мјесту буду дио духовне вертикале коју је овдје установио Свети Василије Острошки. И ту духовну спону Он није саздао нити то чини вјерни народ који га походи због „туризма, рекреације или културне баштине“. Светитељ је то чинио, а вјерни народ наставио да чини, молитвом и свесрдним предавањем Богу због вјере да тиме уздиже себе и све своје ближње до највиших висина. Због тога што је простор острошких манастира прво и једино значајан због тога, сматрамо да се ниједним актом државне или општинске власти, макар она била и планско-урбанистичка, он не може третирати као простор културног пејзажа или заштићене споменичке баштине. Острошки манастири су жив, све већи организам, који наставља да се развија без обзира на све наше мале, људске планове и претпостављене потребе – наводи се у поменутом документу.

Они се не слажу с ‘тврдоглавим залагањем обрађивача да сачувају амбијентални пејзаж’. У нацрту ДУП-а на неколико мјеста се као једна од главних карактеристика манастирских здања и његове околине истиче необични пејзаж и предлаже се његова заштита.

-„Драматичан“ пејзаж не представља ништа изузетно. То је свакако битан амбијентални квалитет, али то је типичан пејзаж Црне Горе. Острошки манастири су, прије свега, живо духовно културно добро које би било злочин конзервисати и тиме онемогућити стварну потребу за новим грађевинама. Због тога сматрамо да је за израду овог планског документа требало обезбиједити много већу стручну и јавну пажњу компетентних лица и установа – наводе потписници примједби на ДУП Острог.

Даље се наводи и да је спорно да је нацрт ДУП-а стављен на јавну расправу непосредно након што је урађена Студија о о заштити културних добара. Студија је достављена Општини Даниловград 24. марта, а јавна расправа је почела петнаестак дана касније, односно 7. априла.

– Из евиденције конзерваторских лиценци установљава се да је Центар за архитектуру и урбанизам студију добио 2.марта 2015, па се логично поставља питање да ли су могли благовремено израдити овај документ, јер из њега исходи нацрт ДУП-а. Да ли су лица, физичка и правна, у вријеме израде студије била формално компетентна за тај посао? Питања по овој теми би могла бити и следећа: откад је Славица Јуришевић, дипл.инж.арх. – конзерватор запослена у предузећу „ЦАУ“? Да ли су задовољене све формално-правне норме у поступку израде нацрта ДУП-а? Можемо ли се поуздати да је сав претходни поступак спроведен законито и у благовременим роковима? Због аномалија у роковима израде евидентна је неспретност као последица термина доношења студије и нацрта ДУП-а. Дакле, најважније у свему овом је то што је неозбиљно и неодговорно да о судбини острошког Саборног храма, кроз Студију заштите културних добара, одлучује искључиво једна особа, без обзира на њену стручност, и то након непровјерених оцјена о уклапању у околину и погрешне скице положаја и величине храма – појашњава се у документу. И.М.

Одустати од градње жичаре

Потписници документа критикују и одбијање да се поред Доњег манастира изгради Саборни храм. Обрађивачи ДУП-а поред Доњег манастира предвиђају горњу станицу планиране жичаре, па су апсурдни наводи да она неће нарушити околину манастира, а да ће то урадити црква.

-Храм ће угрозити храм, али жичара неће – питају се и чуде у МПЦ и предлажу да се одустане од градње жичаре.

Нема мјеста за комунистичке симболе

Предложено је и да се једна дебата о ДУП-у одржи у манстиру Острог, како би сви из прве руке могли да се увјере шта су стварне потребе манастира и монашког братства, а не да о томе размишљају из канцеларија или државних кабинета. Пошто се јавна расправа о нацрту ДУП-а за Острог завршава за неколико дана очигледно је да обрађивачи и представници локалне управе нијесу позитивно одговорили на њихов позив да одрже једну расправу у Острогу. У допису локалној управи у Даниловграду се предлаже и да се спорне спомен- плоче са комунистичким обиљежјима, које су протеклих деценија уклоњене из околине манастира, не враћају.

-Сматрамо да спомен-плоче скинуте са разних објеката у простору манастирских комплекса, а које се односе на догађаје из доба братоубилачког рата не треба враћати на претходна мјеста. Предлажемо да за ове и овакве плоче држава обезбиједи одговарајући простор на другом прикладном мјесту за њихово складиштење или чак и за представљање јавности која жели да их види. Истичемо да симбола с тих плоча нема ни у једном новом хералдичком симболу Црне Горе, па сматрамо да им није мјесто ни у манастирском окружењу – наводи се у поменутом документу.

Иван Милошевић

Извор: Дан

Advertisements