Сергије 3 Конаци које тражимо нијесу хотели, већ они омогућавају вјернику да преноћи једну ноћ, да има кревет и да може да задовољи најосновније потребе – рекао је јеромонах Сергије

На завршној јавној расправи о нацрту ДУП-а “ Глава Зете-Манастир Острог“ представници Митрополије црногорске-приморске захтијевали су да се у документ укључи изградња Саборног храма поред Доњег манастира, а најавили су да ће, уколико то не буде у ДУП-у, захтијевати да се одустане од тог документа и да све почне изнова. Јереј Слободан Зековић нагласио је да је план рађен на брзину и да је неопходно да обрађивачи и представници локалне управе обиђу Острог и да се увјере шта је потребно монашком братству и које су потребе тог храма и монаха који живе у њему.

-Објашњено нам је да Студија о заштити културних добара, која је основ ДУП-а, не предвиђа изградњу саборног храма, па да се због тога не може у наредном периоду ни расписати конкурс за изградњу нечега што не постоји у планском документу. Поменута студија није свето писмо и тражимо да се она коригује у том погледу и да у њој буде садржана одлука да се може градити нови храм у Острогу. Уколико се томе не удовољи захтијеваћемо да се од овог плана одустане – рекао је јереј Зековић.

Оштрији у захтјевима за одлагање плана био је Жељко Савовић, одборник ДФ-а. Он је затражио не само да се одустане од плана, већ је захтијевао да се утврди правна и остала одговорност оних који су радили на том документу. Он је и оптужио представнике локалне управе да су својим нерадом јавну расправу о овом значајном духовном светилишту довели у ћорсокак и цајтнот, јер расправа траје до четвртка, а примједбе су бројне и немогуће их је дотад обрадити.

-Уз то, Центар за архитектуру и урбанизам приликом почетка рада плана, а то је децембар прошле године, није имао лиценцираног архитекту за овај посао и ту дозволу је прибавио тек крајем марта. Због тога је спорна читава израда плана, јер није испоштована процедура, а да се то поштовало ЦАУ не би ни могао да ради ДУП. Иако смо ограничени роковима и до 7. маја морамо завршити расправу, сматрам да је боље и да штетујемо донацију за ДУП, него да усвојимо нешто што неће одоговарати стварности и што није по закону – рекао је Савовић.

Из ЦАУ је објашњено да су лиценцу прибавили на вријеме и да то није утицало на њихов рад, али су нагласили да Студија о заштити културних добара не предвиђа изградњу новог храма, па је због тога спорно и расписивање конкурса за његову изградњу.

Жељко Томовић сматра да Острог треба прогласити културним благом Црне Горе, а став да се у њему не могу градити нови објекти појаснио је упоређивањем са Акропољем у Атини. По његовом мишљењу, никоме не пада на памет да било шта дограђује на Акропољу и да би тако требало радити и у Острогу.

Јеромонах Сергије је рекао да се Острог никако не може упоређивати са Акропољем. Он тврди да у Акропољу нико не живи и да се тамо не одвија никаква служба.

-Острог није Акропољ. У Острог долазе људи жељни духовног разговора и лијека и у њему се стално одвија божја служба. Све што смо предложили да се гради у Острогу захтијевано је због тога и због задовољења духовних потреба вјерника. Конаци које тражимо нијесу хотели, већ они омогућавају вјернику да преноћи једну ноћ, да има кревет и да може да задовољи најосновније потребе – рекао је јеромонах Сергије.

Ранко Ковачевић, архитекта, објаснио је да би нови храм у основи имао око 800 квадрата гдје би службу могло да прати око 1.000 вјерника и да ни по чему не би негативно утицао на околину. Он сматра да би жичара више угрожавала околину, а посебно пејзаж, а да храм између Доњег и Горњег манастира то не би могао да уради.

-Тражимо и да се одустане од жичаре – рекао је Ковачевић.

Представници обрађивача плана су појаснили да је изградња жичаре предвиђена Просторним планом Даниловграда и да они тешко могу одустати од тог задатка. Такође они сматрају и да би нови храм скретао пажњу са моштију Светог Василија и да је то главни разлог зашто нијесу предвидјели градњу нове цркве.

Прочитано писмо Митрополита

Јеромонах Павле је прочитао писмо митрополита Амфилохија, у којем се тражи изградња храма, али и осталих објеката који су неопходни за живот монаха и вјерника. Он је подсјетио да се приликом разговора о Острогу морају имати на уму искуства других православних земаља, попут Грчке гдје су манастири слободни у одлучивању и управљању и да то омогућује њихов развој, али и развој средине у којој се налазе.

Духовно светилиште

На расправи су се чуле и емотивне приче вјерника који су упозоравали да је Острог духовно светилиште, да се у њему дешавају чуда и да се оно може у правом смислу схватити тек из религиозног погледа на свијет. По њима, атеисти то тешко могу да докуче, па био ваљало о свему што је везано за Острог покренути велику расправу у којој би сви учествовали. Обрађивачи плана су одбацили оптужбе да желе да ограниче развој манастира, истичући да су жељели да помире духовну, вјерску и туристичку димензију храма. Приликом расправе проф. др Михаило Бурић, предсједник савјета за планирање Даниловграда, обратио се монасима и притом их назвао представницима „Српске цркве“. Притом је рекао и да Острог припада Херцеговачкој епархији. Монаси су одговорили да су представници Митрополије- црногорске приморске, а проф. др Бурићу су појаснили да Острог не припада херцеговачкој епархији, већ да се налази на територији МЦП.

Иван Милошевић

Извор: Дан

Advertisements