DSC09008

Пред кућом чувеног кучког војводе Марка Миљанова Поповића, писцу Драгану Лакићевићу уручена је престижна књижевна награда која носи име овог великана са Медуна. Награду „Марко Миљанов” Удружења књижевника Црне Горе, Лакићевић је добио за књигу „Снежна икона” која је објављена у издању Књижевне задруге Српског народног вијећа из Подгорице и „Орфеуса” из Новог Сада.

– Како је пјеснику дато да у себи носи икону своју тако је и нама који се клањамо поезији, „Снежна икона” златни и сребрни вез, по много чему, јединствених стихова у српском пјесништву, пјесника Драгана Лакићевића казао је на уручењу признања Новица Ђурић, предсједник УКЦГ, који је и предсједавао жиријем за додјелу награде „Марко Миљанов”. Поред Ђурића, чланови жирија били су и књижевници Милица Бакрач и Владимир Поповић.

– „Снежна икона” Драгана Лакићевића је пјесничко дјело „иконописано” префињеним стилом који његује мелодичност стиха, како слободног, тако и десетерца и дванаестерца. Строфе и читаве пјесме ове књиге подсјећају на предања и житија упамћена давно, у морачком завичају, дјетињству и младости. Све што је обиљежило пјесников живог, вриједно је химне: Морача, Подгорица, Топчидер, Космет, Писаће машине, Велика позоришта, Појаве вукова, Први снегови, Снежне цркве и манас тири, огњишта, свијеће, Божићи, празници казала је пјесникиња Милица Бакрач читајући образложење жирија за награду који је одлуку донио једногласно.

Драган Лакићевић је рођен 1954. године у Колашину, гдје је учио основну школу. Гимназију је завршио у Титограду (Подгорици), а студије југословенске и опште књижевности на Филолошком факултету у Београду.

У издавачком предузећу „Рад” радио је од 1979. до 1992. године као уредник и главни и одговорни уредник. Од 1992. уредник је, а од 2009. главни уредник Српске књижевне задруге. Уређивао је књижевне часописе „Расковник” и „Књижевну критику”.

Пише поезију, прозу, есеје, књижевну критику. Бави се изучавањем народне књижевности и књижевности за дјецу, као и публицистиком. Превођен је на енглески, њемачки, шведски, холандски, руски, пољски, македонски, италијански, румунски и јерменски језик.

Слова из завичаја „Снежна икона” је књига која исписује слова из завичаја до новог Лакићевићевог завичаја, Београда, у ком се снагом пјесникове воље изнова оживљава оно прошло доба и „вирка” у ово које нас снађе. Тако и разумијем његове стихове „Све што је тамо овамо хоће / Све што је овде тамо вапи”, казао је књижевник Новица Ђурић.

– По упечатљивости и љеноти лика, по снази порука и дубинама дјела, војвода Марко стоји у горњем реду иконостаса српске књиге: Свети Сава, деспот Стефан Лазаревић, Вук Караџић, Његош, Андрић, Десанка… Он нас спаја са њима по перу и мисли, а са Обилићем и Карађорђем и Никцем од Ровина по сабљи и херојству казао је Лакићевић примајући награду. Он је додао да је Марково књижевно дјело енциклопедија племенског живота, моралних кодекса и обичајног права, али и књижевно раскошни живопие једног свијета и језика у временима безакоња и зла.

– На великој матури, у гимназији, код професора Луке Поповића, писао сам матурски рад: Етика Марка Миљанова. Тај рани рад, непунољетног дјечака, пред професором Луком, и пред вама, и пред Марком ја браним и данас казао је Лакићевић.

Поред Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, догађају је присуствовао велики број књижевника и гостију, док су стихове из Лакићевићеве награђене књиге читали матуранти подгоричке Гимназије Кристина Дедић и Лазар Прелевић. На крају је уприличена трпеза љубави, а публика је могла уживати у умијећу народног гуслара Миленка Калезића.

Тријумф воље за образ и част

Маркови Примјери долазе из археолошких дубина човјековог моралног и свјесног бића. Они су одјеци великих потреса у којима се сударају воља и природа. Марко биљежи случајеве у којима је тријумфовала воља не за моћ, него за образ и част, а од тога нема већега смисла и радости постојања. Када се то оствари, и умире се весело казао је књижевник Драган Лакићевић на уручењу награде.

А. Ћуковић

Извор: Дан

Advertisements