Торонто

Митинг родитеља у Торонту: «Ми кажемо не!»

Недавно је шеснаестогодишњи дечак дошао на сајам књига који је организовала Торонтска управа за школско образовање. И ту је нашао књигу под називом «Како безопасно упражњавати настран секс». У књизи се говори о томе како задовољити сексуалне жеље уз помоћ садизма, мазохизма и других «изама».

То је изазвало скандалчић. Сад чиновници који су задужени за образовање наводно треба да испитају ова случај…

Зашто пишем «скандалчић», а не «скандал»? Па зато што оваквих случајева у Торонту има много. Појављују се свако мало, захваљујући родитељима којима није свеједно.

Један од најодвратнијих случајева десио се 2013. године кад је на зиду у учионици једне школе седам месеци (!) висио плакат с приказаном двојицом мушкараца који чак не желим да прикажем на овом сајту.

Плакат је открио неко од родитеља. И то је доспело у медије. Опет је избио скандалчић. Плакат је скинут. Али замислите: седам месеци ниједан наставник није изразио негодовање, није се зачудио због плаката који је био окачен у учионици у којој уче деца од 12-14 година…

Све то веома личи на «испипавање пулса» друштва. На исто оно проверавање као скакање «пуси рајотки» у храму. И на пажљив нељудски поглед: да ли ће људи приметити или неће, а ако примете – шта ће се десити? Хоће ли прећутати због страха да се не прочују као «хомофоби» или ће негодовати?

Родитељима из Торонта се мора признати: они негодују. Прошле недеље у школе у Торонту није дошло 35 хиљада деце! Родитељи су их задржали код куће у знак протеста против новог програма сексуалног образовања по којем ће деци у првом разреду објашњавати шта су «вагина», «вулва», «пенис» и «сексуални склад», трећацима ће позитивно говорити о хомосексуализму и истополним «породицама», шестацима ће о мастурбацији причати као о «пријатном начину за упознавање свог тела», а седмацима и осмацима – о оралном и аналном сексу. Планирано је још да се деца упознају с «теоријом полова» по којој их нема два, већ много. И ти ниси обавезно дечак или девојчица, већ како се осећаш…

Узгред речено, годину дана пре тога у ванкуверским школама је предложен програм по којем дечак, ако се осећа као девојчица, може да игра у женском спортском тиму и да иде у женски тоалет. Исто се односи и на девојчице које се осећају као дечаци. У Ванкуверу је деци такође дозвољено да облаче одећу пола који изаберу и школа не мора да обавештава родитеље о таквом понашању њиховог детета.

Огромна кинеска заједница у Ванкуверу је протестовала. По друштвеним анкетама само 20% Кинеза се позитивно односи према хомосексуалцима, док је међу Канађанима толерантно 80%.

У Торонту су на протест изашли сви: Англосаксонци, Кинези, муслимани разних националности, Руси, Грци, имигранти из Африке… Средином априла ове године одржан је митинг против новог програма за сексуално образовање на којем је своје мишљење изразило око пет хиљада људи. «We say “No!”» («Кажемо: ‘Не’!») – тако гласи слоган читаве огромне кампање против сексуалног образовања.

Митинг је организован преко пута зграде скупштине провинције Онтарио, у којој заседа Кетлин Вин – премијер провинције, која не крије да је лезбејка и која намерава да програм који је ужаснуо родитеље у основне школе уведе од септембра.

Она није чула родитеље. Није хтела да их чује. Прво је окупљене назвала «хомофобима», затим су новине писале да су у питању «верујући», а онда је министарка образовања Лиз Сандалс рекла да родитељима управља опозиција…

И тада је одржано још неколико митинга у различитим крајевима града, а онда је почео највећи штрајк родитеља у историји Канаде. У неким школама није било до 90% деце.

Власт се приметно узнемирила. Новине су засад наизглед неутрално расположене, али су више пута објављивале информације о предстојећем штрајку, на основу чега се могло закључити да деле ставове родитеља, пошто су промениле тачку гледишта. И објашњавају да су наводно неки злонамерници неправилно протумачили нови програм сексуалног образовања, да су намерно довели родитеље у заблуду, а он заправо за циљ има спречавање ране трудноће, као и заштиту деце од онлајн-педофила, заштиту ђака-хомосексуалаца или транссексуалаца од задиркивања… Као и… Може се набројати много онога што влада Онтарија каже у одбрану свог програма.

Али родитељи су га прочитали. Не само то, он им је познат од 2010. године, кад је извршен први покушај да се уведе у школе. Тада су отпор сексуалном образовању пружиле хришћанске организације. У Канади живи пастор-евангелиста Чарлс Меквити. То је познат човек који предводи организацију «Хришћански колеџ» од неколико хиљада чланова. У бици су учествовале и друге хришћанске заједнице. Управо оне су обавестиле јавност да влада Онтарија намерава да неприметно уведе у школу нови програм за сексуално образовање. Кад су у медијима објављене неке тачке из њега избио је скандал. Родитељи су почели да протестују и власт се повукла… Тада премијер још увек није била лезбејка Кетлин Вин, већ обичан отац породице Далтон Мекгинти. Управо он се повукао под притиском јавности.

А Вин, која се пре више година развела од мужа и која је код своје троје деце довела партнерку-лезбејку, одмах је изјавила да она није Мекгинти и да се неће повући…

И шта сад, упитаћете…

Штрајкови су окончани. У неким медијима се врши агитација за сексуално образовање. Почело је прикупљање потписа преко интернета за његово увођење (по угледу на родитеље који су прикупили око 70 хиљада гласова против сексуалног образовања). У новинама се стално објављују анкете. Само што увек дају исте резултате: негде је 72% родитеља против, а негде и до 80%… У новинама се алудира на то да су сами Канађани за сексуално образовање, али емигранти муте воду, пре свега муслимани.

Међутим, то није истина. Организатори митинга и штрајкова су рођени Канађани. И 2010. године и сад подигле су се управо канадске хришћанске организације. А емигранти се, и наравно, највише муслимани, одазивају на апел да се деца заштите од разврата.

У оквиру борбе неколико хиљада родитеља је ступило у Конзервативну партију Онтарија (Кетлин Вин припада Либералној) како би за вођу, а то значи – и за главног опонента Винове – изабрали човека који је обећао да ће се борити против сексуалног образовања – Патрика Брауна. И изабрали су га. Јуче су се родитељи Онтарија радовали резултатима гласања. Победио је Патрик Браун који је добио 62%. Од њега је изгубила жена која је његове ставове назвала «старомодним».

Тако да родитељи Онтарија сад већ имају свог борца. И намеравају да уколико власти не одустану од новог програма сексуалног образовања, ступе у штрајк на неодређено време, да упишу децу у приватне школе и да им обезбеде наставу код куће, јер је у Онтарију то потпуно легално.

Наравно, то би за родитеље представљало велики проблем. Неко (највероватније мама) ће морати да напусти посао, али људи не виде други излаз. Ако се уведе нови програм сексуалног образовања, одлазак у школу за децу неће бити безбедан. Основне школе деца похађају од предшколског узраста до 8. разреда (4-13 година). И ако у периоду полног сазревања пубертетлијама на часовима буду пунили главу о различитим врстама секса и приказивали видео и фотоматеријале, ко може да гарантује да узбуђени тинејџер неће извршити насиље над другарицом из разреда или над малишаном у школском тоалету?

Родитељи су посебно гневни због тога што је у време док се радило на овом програму за сексуално образовање 2010. године министарка образовања у Онтарију била Кетлин Вин, а њен заменик је био Бен Левин. Дакле, овај човек је 2013. године ухапшен и оптужен због дечје порнографије. Тренутно му се суди. Проглашен је кривим због писања дечје порнографске приче, али је главно то што је на сајтовима на којима се окупљају љубитељи ицеста давао консултације мајкама како да развраћају децу и како да упражњавају секс с њима. Левин је признао да су он и жена сексуално искористили своје три кћерке и да се нада да ће му одрасле кћерке дати унуке како би с њима исто поступио…

Подсетићемо на то да је професор Левин био заменик министра образовања у Онтарију. Путовао је по целом свету и држао предавања. О програму сексуалног образовања против којег родитељи сад штрајкују 2010. године је писао да је «за њега представља приоритет».

* * *

У северноамеричком друштву се одавно прича о томе да педофили намеравају да крену путем хомосексуалаца у одбрани својих права. И први наговештаји су одавно присутни… На седницма Америчког удружења психијатара се више пута говорило о томе да педофилија није психичка болест, већ оријентација… А где је оријентација, разуме се, не сме да постоји дискриминација… Такође су разноразни «истраживачи» изјављивали да је «негативан утицај секса с одраслима на децу преувеличан» и да су наводно вршена истраживања која су показала да су се људи који су доживели насиље у детињству у зрелим годинама реализовали… У Северној Америци постоје организације које пишу о томе да «нико не сме бити лишен задовољства због узраста». Разуме се, не ради се о старцима. Они имају иста права као сви остали одрасли људи…

Замислимо на тренутак да су педофили успели да се легализују. Али где ће узети децу? Ко ће их дати? А родитељи који буду одгајани по новом програму сексуалног образовања – у складу с новим причама о томе да «стереотипи ометају живот», да су истополне «породице» равноправне с обичним, да «за љубав нема пола», односно, где се данас може бити с мушкарцем, а сутра са женом, где данас неко може да буде дечак, а сутра девојчица… Таквима је касније довољно рећи да је деци једноставно потребан одрастао наставник који ће их професионално увести у полни живот и они ће пристати…

Родитељи Онтарија настављају борбу. Власти обећавају да ће нови програм сексуалног образовања увести у школе у септембру тако да ће се главна битка вероватно одржати најесен. А засад су изабрали вођу опозиције – Патрика Брауна. Католици су такође упутили писмо Римском папи преко његовог представника у Канади. У Католичку цркву у Канади се више не надају, зато што су неке битке већ одавно изгубљене. Али тренутно је главно оружје у рукама мама и тата – штрајк на неограничено време. Он највероватније неће моћи да се избегне.

Евелина Азајева

Са руског: Марина Тодић

Извор: Православие.ру

Advertisements