Сабор СПЦ

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве

Саопштење за јавност са редовног заседања одржаног у Београду
од
14. до 29. маја 2015. године

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржано је, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, од 14. до 29. маја 2015. године у Патријаршији српској у Београду. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим митрополита дабробосанског г. Николаја. По први пут после заседања 2011. године на Сабору је био и архиепископ охридски и митрополит скопски г. Јован, ослобођен пре неколико месеци из скопског затвора Идризово великим заузимањем Његове Светости Патријарха московског г. Кирила и Руске Православне Цркве уопште, уз садејство Српске Православне Цркве у мери у којој је то било могућно.

Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду. Литургију је служио и на њој беседио Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење седамнаесторице архијерејâ и молитвено присуство још толико њих. У склопу евхаристијског чинопоследовања извршен је и традиционални чин призива Светога Духа за успешан ток и исход овогодишњег Сабора. Потом је Патријарх на почетку прве саборске седнице, у уводном обраћању сабраним архијерејима, указао на најважнија питања живота и мисије Српске Православне Цркве у овом историјском тренутку, у данима великих искушења и изазова и код нас и у свету, али и великих могућности за духовни препород и напредак.

Најбогоугоднија и стога најважнија саборска одлука јесте одлука о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве. Наиме, сабору светих једногласно су прибројани, тојест канонизовани су и прослављени, свети мученици пребиловачки (њихов спомен ће се славити 24. јула по старом, односно 6. августа по новом календару), затим свети Мардарије (Ускоковић), епископ америчко-канадски (његов празник ће бити сваког 29. новембра, односно 12. децембра), и преподобни Севастијан Џексонски (Дабовић, спомен 17/30. новембра).

Сабор је одлучио да се на нивоу Српске Православне Цркве, а не само на локалном или регионалном нивоу, достојно прослави велики јубилеј – хиљаду година од мученичке смрти светог Јована Владимира, највећег српског владара из преднемањићког периода (1016-2016). Разне духовне и културне манифестације почеће већ ове године, а завршна свечаност биће, ако Бог дâ, идуће године.

Сабор је прихватио извештаје о учешћу делегације Српске Православне Цркве у раду свеправославних предсаборских конференција и свеправославне комисије за ревизију текстова припремљених за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, који се планира за идућу годину, и начелно одобрио став који је иста заступала по кључним питањима о којима ће се одлучивати на том свеправославном Сабору. Коначну формулацију тога става поверила је посебној комисији, у коју улазе и чланови споменуте делегације.

Примљен је и извештај о радовима на унутрашњем уређењу Спомен-храма Светог Саве на Врачару и донете начелне одлуке о даљем току тих радова, нарочито о програму израде мозаикâ и фрескописању у најтешњој сарадњи са Руском Православном Црквом и надлежним органима Русије.

Пошто је испуњен услов за обнављање дијалога са представницима „Македонске Православне Цркве“, – а то је било ослобођење неправедно утамниченог архиепископа охридског г. Јована, – Сабор је одлучио да позитивно одговори на предлог архиепископа г. Стефана о наставку дијалога у циљу превазилажења црквеног раскола и васпостављања канонског поретка у Републици Македонији. Српску Православну Цркву у дијалогу ће представљати митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и епископи бачки г. Иринеј и захумско-херцеговачки г. Григорије, а уз њих ће, као представник канонске Охридске Архиепископије, бити и епископ стобијски г. Давид.

Сабор је одлучио да прихвати још један дијалог – дијалог са Римокатоличком Црквом, односно са Хрватском бискупском конференцијом, поводом намере Римокатоличке Цркве да канонизује контроверзнога кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ. У ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију. Разговараће се о Степинчевој улози у том трагичном раздобљу, и то у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.

За председника сталне саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом именован је митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, а за председника Одбора за Јасеновац – епископ славонски г. Јован, док је за питања изучавања јасеновачких логора смрти у Градини, на босанској страни, и даље надлежан епископ бањалучки г. Јефрем.

Као и сваке године, посебна пажња је посвећена невољама наше Цркве и нашег народа на Косову и Метохији и донете су одлуке о путевима и начинима да се те невоље ублаже, кад већ не могу бити отклоњене, са посебним, по Бог зна који пут поновљеним, апелом да се прогнанима и расељенима омогући повратак и опстанак на прадедовским огњиштима. Са једнаком бригом и одговорношћу сагледане су, такође, тешкоће и искушења са којима се Црква и српски народ сусрећу у Црној Гори, Хрватској, Босни и Херцеговини и другде услед притисака, неправди и дискриминације, као и у самој Србији услед повремених неканонских упада клирикâ суседних помесних Цркава на подручје наших епархија у Источној Србији.

Не мање пажње посвећено је, кaо и ранијих година, питањима црквене просвете и школства, верске наставе, научно-просветних установа, као што су Библиотека, Архив и Музеј Српске Православне Цркве, научне делатности, информативне службе и слично.

Изражена је захвалност Сабора Влади Србије и свим надлежним државним надлештвима у Србији, у првом реду Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде, за свестрано разумевање и подршку, нарочито за ону на Косову и Метохији. Иста таква захвалност припада и Републици Српској – њеној Влади и народу.

Посебна пажња посвећена је кризи брака и породице, чији врхунац је све већи број абортусâ, што је еуфемизам за чедоморство, разводâ, породичног насиља и других појава које разарају брак и породицу. Изражена је велика забринутост због исељавања, „одлива мозгова ”, опште небриге за младе, за село, за социјално угрожене, и тако даље.

Разматрано је и питање верске службе у Војсци Србије и предложене мере за њено побољшање. Саслушани су и прихваћени извештаји о раду Светог Синода, епархијских архијереја, епархијских управних одбора, добротворне фондације „Човекољубље”, поклоничке агенције „Доброчинство” и других установа Српске Православне Цркве.

Начелно је одлучено да се размотри могућност деловања представника Српске Православне Цркве у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама Европске уније, у сарадњи са представништвима неких других Православних Цркава, а по потреби и са представништвом Ватикана као државе.

Досадашња Епархија средњеевропска преименована је у Епархију франкфуртску и све Немачке, са седиштем у Франкфурту.

Монах Артемије, вођа познате расколничке групације, враћен је у ред световњакâ под својим крштеним именом Марко и трајно искључен из црквене заједнице, уз позив њему и Негославу Николићу, његовом лажном „хорепископу Николају”, да се покају и врате Мајци Цркви, која ће их, ако то учине, са радошћу примити у свој загрљај.

Епископи канадски г. Георгије и милешевски г. Филарет разрешени су од управљања повереним им епархијама и стављени Сабору на располагање.

Врховни суд Новог Јужног Велса у Аустралији донео је пресуду у корист Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве, а против самозване расколничке „Слободне Српске Цркве”, што је Сабор са радошћу поздравио.

Одређени су чланови Светог Архијерејског Синода. Поред митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и епископа шабачког г. Лаврентија, чији мандат још траје, продужен је мандат епископу рашко-призренском г. Теодосију, а за новога члана изабран је епископ бачки г. Иринеј.

Епископ бачки Иринеј,
портпарол Светог Архијерејског Сабора

Извор: СПЦ

Advertisements