grigorije_episkop515_0 Током екуменског и међурелигијског сусрета у Фрањевачком међународном студентском центру у Сарајеву, 6. јуна 2015. године, Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије упутио је сљедећи поздрав папи Фрањи:

Ваша Светости, дозволите ми да Вас као епископ Православне Цркве поздравим јеванђелским поздравом – „Благословен је који долази у име Господње!“ Дошли сте у Босну и Херцеговину и њену престоницу, град Сарајево, зато што једној страдалној и напаћеној земљи желите да дате подршку да се поново усправи и да пронађе своје људско лице. Сарајево у којем сте данас и Мостар у којем Вас очекујемо јесу градови који подсјећају на Јерусалим по томе што су мјеста страдања, а истинска страдања најава су Васкрсења. Зато је Ваш долазак велико охрабрење и утјеха понајприје босанско-херцеговачким католицима којима долазите као архипастир.

Ми, пак, православни хришћани у сусрету са Вама осјећамо не мању радост што као поглавар сестринске нам Цркве и Епископ Рима посјећујете нашу земљу. Доносите нам благослов Римске катедре, једне од најдревнијих и најславнијих Цркава. Доносите нам благослов светих римских мученика пострадалих у Колосеуму и широм античког Рима, чија је крв постала сјеме из којег су изникли многи хришћани.

Хришћани ове земље заједно са хришћанима читавог свијета с радошћу примају аутентичне свједоке Јеванђеља, а имали смо више прилика да се увјеримо да сте Ви један од њих. Ви свједочите да савремени човјек који је обремењен искушењима нашег доба, чезне за слободом и љубављу које су дубоко похрањене управо у ризници Цркве Христове. На нама је одговорност хоћемо ли их отуда пружити свијету или пак стајати тврдо на црквеним вратима не пуштајући да им ико приђе, а тиме и себе лишити њихове благотворности. Цркви су неопходни пророци – освједочени људи пуни Духа Светога, који ће храбро указивати на недостатке и упућивати на Истину. Зато са радошћу и одобравањем пратимо сваки Ваш подухват у којем се постављате пророчки у односу на свијет и још више у односу на саму Цркву.

Као што знате, ми смо, хвала Богу, прије равно двадесет година изашли из последњег рата (а ниједан пријашњи није нас мимоишао оставивши дубоке и неисцјељене ране), али још увијек причамо о њему као да се јуче завршио. Разумљиво, јер рат доноси несрећу, убиства, свирепости и то увијек оних најмањих и најнедужнијих људи, а убица и жртава има на свим странама. Међутим, нас дјецу Цркве Божје посебно треба да брине, а и срамоти, чињеница да су код нас хришћани убијали и хришћане и нехришћане, па је стога ова земља још од Другог свјетског рат пуна гробова, јама, порушених цркава и манастира.

Наш велики књижевник и нобеловац Иво Андрић на почетку прошлога вијека изрекао је страшну карактеристику ове земље: „Босна је земља мржње и страха“. Јер је, како каже, чињеница да у Босни и Херцеговини има више људи који су спремни да у наступима несвјесне мржње, разним поводима и под разним изговорима, убијају или буду убијени него у другим по људству и пространству много већим словенским и несловенским земљама.

С друге стране, истина је и то да када престане звекет оружја и замукну ратни покличи, ми настављамо да живимо у миру поштујући једни друге. У тој необјашњивој стварности Босна и Херцеговина може бити чудесно лијепа и готово неописива земља. Заиста, много тога дивног и оригинално босанско-херцеговачког настало је управо прожимањем различитих култура, религија и народа који овђе живе. Међутим, тај узајамни суживот у миру и поштовању после овог последњег рата још нисмо сасвим постигли, и баш у томе очекујемо и Вашу помоћ. Желимо да нас утврдите у нашем увјерењу да се човјека достојни односи између различитих нација и вјера морају заснивати на узајамном поштовању и искреном саосјећању. Да морамо уложити додатни напор да развијемо осјећања повјерења, симпатије и наклоности. И, коначно, да заједнички живот може постојати само у Истини.

Желећи Вам искрену добродошлицу, волио бих да се потрудимо да са љубављу сви заједно сагледамо ову многонапаћену земљу не само онаквом каква тренутно јесте, него онаквом каквом би она уз Божји благослов, Вашу и нашу помоћ сутра могла бити.

Извор: СПЦ

Advertisements