2

Албанци код цркве Свете Тројице на Румији 7. јуна 2015.

Мајице са изображењем „Велике Албаније“ које су 7. јуна носили Албанци који су се фотографисали на Румији и барјак са истим „мотивом“ црногорској јавности јасно стављају до знања да обилазак планине изнад Бара није био некакав излет, већ симболично освајање територије, оцијенио је барски парох Јован Пламенац. По његовом мишљењу, самим тим што се Црном Гором вијоре заставе Албаније показује се да немамо ни „д“ од државе.

-Развили су заставе Албаније око цркве Свете Тројице. То је већ питање поштовања закона Црне Горе.

1Тројчинданска румијска литија, 31. мај 2015.

Било је момака и дјевојака који су носили заставе Српске православне цркве, али и Србије, када смо на Тројчиндан ишли на Румију. Хтјели су да их развију када смо се групно фотографисали. Рекао сам им да то не раде и да се нијесмо испели на Румију да барјачимо, него да Богу службу принесемо. И послушали су.

3Албанци на врху Румије у мајицама и са заставом са мотивом „Велике Албаније“, 7. јун 2015.

Али, оно на шта указујем није ни акција Албанаца, ни заставе Албаније које су развили на врху Румије, него мајице са изображењем „Велике Албаније” које је носио дио тих људи и барјак са истим „мотивом“ који су имали у рукама. То овом изласку Албанаца на Румију даје другу димензију. У тим мајицама и са тим барјаком фотографисали су се тако да се добро види Бар у позадини. То је фотографија снажне симболике. На тај начин је црногорској јавности стављено до знања да то није био никакав излет. Симболично, то је освајање територије, у шта нијесам хтио да вјерујем све док нијесам видио те фотографије, казао је Пламенац за „Дан“.

Он је подсјетио да се ових дана навршава 10 година од обнављања цркве Свете Тројице на врху Румије, истичући да је она за тако кратко вријеме, иако веома мала, постала толико позната да је о њој расправљано чак и у Европском парламенту.

-Недавно је ова црква поново завриједила пажњу медија, и то два пута у седам дана. Прво, на Тројчиндан, пошла је Румијска литија за крстом Светог Јована Владимира, литија вишевјековне традиције. Наредне недјеље, око Румијске цркве појавила се повећа група људи са албанским заставама. Заиста, црква на врху Румије, настала као оваплоћење жеље и труда многих генерација барског краја, напросто привлачи народ. Вјерници јој хрле у ходочашћу. Планинарима је својеврстан изазов, подизање адреналина. Постала је и туристичка атракција. У њој се људи различитих вокација препознају на различите начине. На тај начин оно јединство различитости румијске литије, упражњаване искључиво у окриљу Православне цркве, а оличено у учешћу „три вјере“ у њој, добило је нови квалитет. Али ово што се догодило у недјељу након Тројчиндана, 7. јуна, искаче из оквира толерантних различитости, истиче Пламенац.

Румија је света планина

Пламенац наглашава да је Руммја света ппанина, додатно освештана црквом Свете Тројице.

-Да је Румија била у Црној Гори у Његошево вријеме, вјерујем да би рекао да га сахране на њеном врху. Црква Свете Тројице на Румији је од тренутка своје обнове својеврсни идентификатор добра и зла у Црној Гори. Стога није ни чудо што је управо пред њеним дверима Црној Гори забоден прст у око. Молимо се Светом Јовану Владимиру, владару Зете, да Румија, са црквом Свете Тројице као капом на глави, својом светошћу просвијетли ум униженом црногорском народу не би ли се напокон уздигао из каљуге у којој је. И молимо му се да албански народ, који је чувар његових светих моштију, сачува у пријатељству са црногорским, рекао је Пламенац.

Он наглашава да не постоје добри и лоши народи, већ добри и лоши људи у сваком народу.

-Нама Црногорцима Албанци су вјековни сусједи. С њима смо се и тукли и братимили. Силно желим и свесрдно Бога молим да се убудуће само братимимо. Али, то не зависи од нас, „малих људи“. То је у рукама политичара који су себи приуштили право да нам кроје судбине. Ако црногорски политичари на власти нијесу чули звекет оружја са Румије 7. јуна, онда су као они путари који сваке године бивају затечени снијегом у јануару. Већ самим тим што Албанци у Црној Гори вијоре заставама Албаније ето их заставе Албаније истакнуте и у Владимиру, поред пута, стоје мјесецима актуелна црногорска власт свједочи да Црна Гора није ни „д“ од државе. За то вријеме нико од тих људи ни шапатом да пита што би са Црногорцима у Албанији гдје испари тај народ, указује Пламенац.

Према његовим ријечима, нереално је очекивати да ти исти људи реагују на промоцију „Велике Албаније” у Црној Гори, иако таква аспирација подразумијева и значајан дио територије Црне Горе, укључујући и Бар.

-Ти исти људи су се оглушили о став Мехмеда Бардија да је Румија албанска планина. Важније им је било поткусуривање у формирању власти, у којој су, убрЈвавши се, стекле енормни иметак. Тако је народ Црне Горе постао заточеник њихове борбе да не допадну робије. У тој борби упали су у септичку јаму живота и сада више ту образ није важан, он је уфлекан к’о уфлекан. Сада је тим људима најважније да преживе, да се не удаве у тој јами. А из те јаме могу их извући само они који су их намамили да у њу упадну тако што су зажмурили на шверц нафте, дувана и других сличних послова у којима су учествовали, као и на лоповске приватизације и кроз њих уништавање привреде државе чији су званичници, односно претакање друштвеног иметка у њихове џепове. А марагуни овога свијета не пружају руку спасења тек тако. То кошта, истакао је Пламенац.

Он се запитао да ли ће слобода неколицине људи из садашње црногорске власти Црну Гору коштати губитка дијела територије.

-Хоће ли нас ради те слободе привести НАТО-у, као краву бику, и хоће ли аморал и неморал овога свијета утоварити на нас и на дјецу нашу? Или, можда, допуштају размахивање „Великом Албанијом” у Црној Гори не би ли нас лакше подали НАТО-у? Или ће, напокон, овај ојађени црногорски народ на изборима рећи „доста је било“ – казао је Пламенац.

Ана Топаловић

Извор: Дан

Advertisements