Holy-Well-Pliska

Тим археолога који је недавно отпочео ископавање Велике базилике у Плиској, првој престоници Бугарског царства од 680. до 893, открио је гробницу светог Бојана Енравоте, престолонаследника и првог бугарског мученика с почетка 9. вијека.

Откриће гробнице светог мученика Бојана, познатог и као Енравота (Ратник), који је због своје вјере изгубио не само престо већ и живот, одмах је окарактерисано као „сензационално“.

Тим археолога, предвођен проф. Павелом Георгијевим, недавно је отпочео ископавање Велике Базилике у Плиској, највећег хришћанског храма у Европи до 17. вијека, тј. до изградње Базилике светог Петра у Ватикану. Ископавање је предвиђено као припремна фаза за обнову Велике базилике.

Гробница је откривена приликом ископавања агиазме, и описана је као „луксузна узидана“ гробница испод куполе агиазме. Археолози сматрају да се ради о мартиријуму првог бугарског мученика, светог кнеза Бојана Енравоте.

Pliska-Great-Basilica-RuinsСвети кнез Бојан био је најстарији син кана Омуртага, владара првог бугарског царства 814-831. године, и унук кана Крума Неустрашивог (803-814).

Након смрти кана Омуртага, Бојан је, као најстарији, требао да наслиједи престо свог оца. Међутим, племство се успротивило због гласина да је Бојан хришћанин.
Суочен са овим питањем, кнез Бојан не само да је потврдио, већ је и одбио да се одрекне Христа. Према историјским изворима, свети кнез је, након овога, погубљен ван зидина Плиске 832. године.

Круну је наслиједио његов млађи брат кан Маламир (832-836) који је умро веома млад, да би га наслиједио њихов брат кан Пресијан (836-852).

Према подацима Бугарског народног музеја, кан Пресијан је око 845. саградио мали мартиријум над агиазмом гдје је његов брат мученички скончао. Бугарска је званично примила хришћанство 865, за вријеме владавине Пресијановог сина, светог кнеза Бориса I Михаила.

Из Бугарског народног музеја кажу да није случајно Велика базилика у Плиској, грађена 865-875, подигнута управо над агиазмом са моштима светог кнеза Бојана. Крајем 14. вијека Турци су порушили базилику, али је агиазма остала у употреби, и народ је долазио на поклоњење до 19. вијека.

„Поред тога, велики храм је симболизовао побједу хришћанства над паганизмом, а гробница светог Бојана Енравоте симболично подржава његове темеље“, каже се у саопштењу Музеја, поводом открића гробнице.

Са енглеског: Александар Орландић

Извор: archaeologyinbulgaria.com

Advertisements