+ReklamaKNJIGA _StTADEJ_A3_DAN
Књигу „Отац Тадеј духовник нашег времена” (живот и поуке), која је објављена у издању „Светигоре”, Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске, читаоци могу купити на киосцима широм Црне Горе, само уз дневне новине „Дан”, по цијени од 4.99 еура.

Тежак живот предодредио је његов даљи пуг. По избијању Другог свјетског рата, старац Тадеј је избјегао из Пећи и поново дошао у манастир Раковицу. Априла 1947. године старац Тадеј се враћа у браничевску епархију и постаје сабрат манастира Горњак. По жељи патријарха Гаврила Тадеј се поново враћа у Пећку Патријаршију 1949. године, и постаје њен намјесник.

Године 1955. из здравствених разлога, по други пут се враћа у браничевску епархију. У овој епархији је био привремени парох печанско-кленовачки и шапинске епархије, а затим од 1957. године старцу Тадеју подијељен је канонски отпуст за манастир Хиландар. Послије непуна четири мјесеца, старац Тадеј је, вољом грчких власти, враћен из Хиландара, са Свете Горе у Србију. Ту је, привремено, био парох бистрички, затим старјешина манастира Туман. Са ове дужности, по молби 1962. године премјештен је за старјешину манастира Витовница. На овој дужности је провео десет година, да би најзад, као парох влашкодолски, био пензионисан, а затим постављен за старјешину манастира Покајница код Велике Плане, па за духовника манастира Туман, а одатле по други пут, за старјешину манастира Витовница. У чин архимандрита произведен је 1989. године у манастиру Горњак пред моштима кнеза Лазара. Архимандрит Тадеј, витовнички старац, упокојио се 13. априла 2003. године у Бачкој Паланци, гдје је живио последњих година свог живота. Сахрањен је на манастирском гробљу у Витовници, без свјетске буке.

„Погледајте оне који су у браку, а у брак су ступили без благослова или су били принуђени на брак, такви немају мира и узалудна им је њихова љубав. Видите колика је власт и тјелесних и духовних родитеља. Много сам пута чуо да тјелесни и духовни родитељи кажу управо оно што ће се са дјецом касније збивати. Једном сам се зачудио да су један отац и мајка који су побожни, сина убили својим мислима”, ријечи су Оца Тадеја.

Нажалост, мало је оних који своје родитеље поштују као светињу, мислио је он.

„Ја сам много страдао јер сам често осуђивао свога оца, мислећи да мало времена проводи са својом дјецом. Те моје мисли су испланирале мој живот, и због њих сам много страдао. За вријеме окупације два пута сам осуђиван на смрт. Прије нијесам знао зашто је то тако, али кад сам се отријезнио видио сам да сам ја тај који је испланирао свој живот. Исто тако је очигледно да се онима који носе неисказану љубав отварају свака врата. И тамо на ратиштима, гдје нема живота, и тамо Господ чудним начином чува оне који имају љубав за родитеље, како тјелесне, тако и духовне. Видите, кад бисмо ми такви били не би стање на земљи било овакво. Сада морамо да се молимо, сви да се молимо и даће Господ снаге и помоћи”, ријечи су духовног старца Тадеја.

А. Ћуковић

Извор: Дан

Advertisements