DSC_2554 Јесењинов орден уручен је пјеснику Ранку Радовићу на свечаности приређеној у Дворцу краља Николе у Бару, у организацији „Слово љубве”. Радовић је родом из Бијелог Поља, а посљедњих 20-так година живи и ствара у Канади. Ово је једна од најпрестижнијих књижевних награда у Руској Федерацији, а орден се додјељује за изузетна достигнућа и заслуге у развоју свјетске књижевности. Највише признање Удружења књижевника Русије Радовићу је у препуној сали Дворца уручио секретар Удружења Иван Голубничев.

– Ово је највеће признање Удружења књижевника Русије, награда Сергеја Јесењина, нашег највећег пјесника почетком 20. вијека. Мислим да српски пјесник Ранко Радовић потпуно одговара високим критеријумима ове награде. У Русији су добро познати његови стихови ,казао је Голубничев.

Свечаном уручењу присусгвовао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је Радовића упоредио по духовном и поетском ткању са Момчилом Настасијевићем.

– Овдје је вечерас поменут Дучић, а мени се чини, читајући ове књиге, или се ја варам, да ту има и Момчила Настасијевића, дивног и великог пјесника истога кова, духа и духовног пјесничког ткања – истакао је митрополит Амфилохије.

О дјелу Радовића говорио је преводилац и публициста из Москве Иља Числов. Он је истакао да му је част..да говори о поезији сјајног српског пјесника, доследног браниоца класичног стиха и изврсног градитеља сонетских вијенаца.

– Радовић је добро познат у нашој земљи. Његови стихови су укључени у многе збирке, а у антологију српске поезије 20. вијека ушао је још 2003. године, док је 2007. изашло друго издање ове антологије. Задњих неколико година добио је можда и већу славу, пошто су му изашле три књиге на руском језику. Од данас живих српских пјесника нико није толико заступљен у руској штампи и у књигама. Међутим, не само то. Завољели су га Руси. Радовић је хришћанин и Србин. Велики Србин у Црној Гори. Морам нахласити главну ствар, а то је поезија која се надовезује на Његошеву епску традицију, на Дучићеву сунчану свјетлост, на све оно најбоље и најљепше што постоји на овом простору и у оквиру цијелог словенског свијета. Мислим да Радовић, који је велики син своје отаџбине, казао је Числов.

Радовић, који је казивао своје стихове, захвалио је на великом признању ријечима да високо одличје доживљава као признање поезији и никако другачије.

– Има више од деценије да сам се срео са једним од оних мудрих стараца из Пјешница црногорских. Знајући да сам пјесник, благо очински ухвато ме за надлактицу лијеве руке и упитао „колико си пје’сниче досад упропастио папира”, а затим додао „на оном свијету одговараћемо за сваки упропашћени папир”. До тог сусрета сам чини ми се имао сасвим другачији прилаз поезији, а од вечерас се надам да ће ми и овај орден великог свјетског пјесника, великог страдалника Сергеја Јесењина, свједочити пред лицем истине да нисам баш сваки папир упропастио, већ да и у мојим књигама нису све бјелине покривене испразним ријечима, казао је Радовић.

Он је додао да се захваљује православној Русији, Министарству културе и Савезу писаца руске федерације, „што су изаслали свога високог функционера Ивана Голубничева да му у Црној Гори уручи руско одличје”.

Његове пјесме казиване су и на руском језику.

Посјетиоце је поздравио и отац Јован Пламенац, који је у име организатора захвалио директору Културног центра Ћазиму Никезићу на гостопримству.

– Сваки прави и истински Црногорац љуби мајку Русију, и једнородни и једновјерни руски народ. И онда покушајмо замислити какав је то осјећај у човјеку када добије орден из Русије, казао је Пламенац.

Програм је пјесмом употпунила Даница Никић.

Добитник „Златног витеза“

Ранко Радовић добитник је више признања и награда у земљи и иностранству. Између осталих то су Међународна награда „Златни витез“, специјална награда „Руски крстови“ издавачког савјета РПЦ с благословом патријарха Московског и све Русије Кирила, Грамата центра националне славе и Фонда Андреја Првозваног, носилац је Златне медаље Фјодорова и Витешког крста, добитнин је награде Благодарје Светога Саве.

Аутор је заступљен у многим антологијама у земљи и иностранству. Преведен је књигама на енглески, руски, шпански, француски, њемачки, шведски, пољски, мађарски, македонски, азербејџански, бјелоруски. турски, грчки …

Драган Стојановић

Извор: Дан

Фото: Ненад Божовић

Advertisements