velibordzomic-e1423828701866-720x375-720x375 Ван државе Црне Горе налазио сам се у моменту доношења привремене мјере Управног суда, по којој ми је останак дозвољен, не по својој вољи, већ по налогу Министарства унутрашњих послова (МУП), које ми је уручило рјешење о напуштању црногорске територије, казао је за „Дан” протојереј-ставрофор Велибор Џомић. Иако су, како наводи, биле јасне незаконитости које су претходиле овом рјешењу, као и његова сама садржина и начин уручивања, Џомић каже да је по њему поступио као цивилизован човјек.

Коментаришући изјаву предсједнице Управног суда Бранке Лакочевић, изнијете у јучерашњем броју „Дана“, Џомић је рекао да су њени ставови у вези са његовим случајем засновани на важећем законодавству и да такви заслужују поштовање.

– Са посебном пажњом прочитао сам интервју предсједнице Управног суда Црне Горе Бранке Лакочевић у коме се, поред осталог, осврнула и на безакоње МУП-а у мом случају. Сматрам да су њени ставови у мом случају засновани на важећем законодавству Црне Горе и као такви заслужују поштовање. Међутим, јавност Црне Горе, иако је солидно упозната са мојим предметом, морам да подсјетим на неколико веома важних чињеница. Наиме, предсједница Управног суда је навела да сам „у моменту доношења одлуке (Управног суда о привременој мјери којом ми је одобрен останак и боравак у Црној Гори до окончања управног спора) био ван државе”. То јесте тачно, али се мора знати да се ван државе Црне Горе нијесам налазио по својој вољи него по налогу МУП-а. Подсјећања ради, у петак 6. фебруара око подне примио сам позив инспектора Граничне полиције и службено лице је од мене захтијевало да дођем „ради уручења рјешења”. С обзиром на то да сам био ван Подгорице, том позиву се нијесам могао одазвати. Узгред, важећи Закон о општем управном поступку не нормира могућност позивања странке телефонским путем ради уручења рјешења. Службено лице ми је у истом телефонском разговору наложило да дођем у МУП у недјељу 8. фебруара у 12 часова ради уручења рјешења. Када сам покушао да му објасним да је то незаконито, добио сам готово уплакану молбу да дођем, јер ће то лице, уколико не дођем, изгубити посао. Мени је одмах било јасно да је ријеч о новом безакоњу МУП-а и то ко зна којем по реду. Министар (Рашко) Коњевић је лично наредио да се уручење рјешења изврши за викенд, тј. у дане када не ради Управни суд објашњава Џомић.

Џомић подсјећа да се позиву одазвао када је одређено, тј. у недјељу, иначе нерадни дан.

– Отворили су врата тог државног органа само ради мене, што је скандал своје врсте. Примио сам рјешење којим ми је наложено да истог дана до 24 часа напустим територију Црне Горе. Тај акт сам оцијенио као неморалан и незаконит, али сам га као цивилизован човјек извршио најављујући даљи поступак. Да нијесам поступио по рјешењу МУП-а, био бих депортован из Црне Горе, а не би пропустили прилику ни да ми у брзопотезном поступку изрекну забрану уласка на најмање годину дана, истиче он. Џомић сматра да је Коњевић одабрао нерадни дан управо из разлога да би му се онемогућило да Управном суду, у складу са Законом о управном спору, лично поднесе захтјев за издавање привремене мјере и одлуку суда сачека у Црној Гори.

– Вјерујем да је предсједница Лакочевић, говорећи о томе да не смије постојати конкуренција између Управног суда и органа државне управе, мислила и на овај случај изигравања важећих прописа од стране Коњевића и његових послушника, а све са циљем да ми се као странцу у поступку причини штета, оцијенио је за „Дан” Џомић.

Указује да му је одлуком Управног суда дозвољен останак и боравак у Црној Гори до окончања управног спора.

– У праву важи правило да ономе коме је дато веће право припада и мање. У конкретном случају, онај који може да остане и борави на територији једне државе има право и да из ње излази и у њу улази. То универзално правило, како се види, припада свима осим мени. Класичним злоупотребама службених овлашћења од стране Коњевића и његових послушника, спријечен сам да остварим своје право на основу правоснажне одлуке суда о привременој мјери упозорава свештеник Српске православне цркве (СПЦ).

Подсјетимо, предсједница Управног суда Бранка Лакочевић казала је да су сигурно постојали разлози за издавање привремене мјере по којој је одлучено да свештеник Велибор Џомић остане у Црној Гори до окончања судског поступка, указујући да је он у моменту доношења те одлуке већ био ван државе. Подсјетила је да је Управни суд у његовом случају донио привремену мјеру којом му је омогућено да остане у Црној Гори до окончања судског спора, те да је та одлука донијета како би се обезбиједило постојеће стање у одређеној ствари и како не би наступиле штетне последице или ненадокнадива штета.

– Стање у списима је било такво да су судије одлучиле да он остане, али сигурно је да су постојали разлози за издавање привремене мјере по којој је одлучено да Џомић остане у Црној Гори. Међутим, колико ја знам, у моменту доношења те одлуке он није био у Црној Гори. Знам да је привремена мјера гласила да он остане у Црној Гори, не да се врати, него да остане, изјавила је раније Лакочевићева.

Правда спора, али достижна

Џомић подсјећа да се у овом моменту воде два поступка, те да је један управни спор пред Управним судом, а други је поступак по кривичној пријави коју је поднио против Н.Н. лица МУП-а, који су га, на основу усменог наређења, спријечили да оствари своје право на основу судске одлуке.

На тај начин су починили два кривична дјела злоупотребу службеног положаја и спречавање извршења судске одлуке. МУП од почетка изиграва овај други поступак пред Основним државним тужиоцем у Никшићу. Два или три мјесеца им је требало да тужилаштву доставе податке о службеним лицима са граничног прелаза Враћеновићи. Саслушани су сви осим мене као оштећеног. Али, идемо даље. Правда је спора, али достижна, закључује Џомић.

Ана Топаловић

Извор: Дан

Advertisements