IMG_9966

У Херцег Новом све је спремно за предстојећи други Трг од ћирилице, који ће свечано бити отворен у суботу 1. августа, а који је благословио митрополит црногорско – приморски Амфилохије. Трг од ћирилице свечано ће почети у порти храма Светог Архангела Михаила на Белависти, а трајаће до 30. августа.

Представници одбора за организацију манифестације, коју чине чланови Удружења књижара и издавача Црне Горе, Митрополија црногорско – приморска и Херцегновска Црквена општина Стари град, прошле године побрали су аплаузе свих оних који ћирилицу сматрају својим писмом. Истичу да ће и ове године окупити најпознатије ауторе из Србије, Републике Српске и Црне Горе.

Централно књижевно вече одиграће се првог дана Трга од ћирилице, када ће бити представљено фототипско издање цетињског „Октоиха петогласника“, из штампарије Ђурђа Црнојевића, који припада збирци драгоцјених рукописних књига манастира Дечани, а које је заједничко издање Народне библиотеке Србије, Митрополије црногорско – приморске и манастира Дечани. Фототипско издање објављено је поводом 520 годиња од штампања, а прве вечери о „Октоиху“ ће говорити митрополит Амфилохије, књижевник Будимир Дубак и књижевни критичар Желидраг Никчевић, најављено је на јучерашњој кофренцији за новинаре.

Уредник програма Трга од ћирилице, књижевни критичар Желидраг Никчевић, подјсетио је на прошлогодишњи програм који је указао на значај ћирилице у нашем времену, али и на наш однос спрам нашег писма.

– Ћирилица је угрожена колико спољним притисцима толико и нашим немаром. Циљ и овогодишњег Трга од ћирилице јесте да укаже каква богатства и вриједности постоје и да свима покажемо да су насљедници ћириличне баштине спремни и да остану у тој традицији – рекао је Никчевић.

Прошле године Трг је био посвећен јубилеју 520. годишњици Октоиха, а овај ће бити посвећен 530. годишњици Цетињског манастира, навео је протојереј ставрофор Радомир Никчевић. Књига о Цетињском манастиру биће представљена на дан Св. ђакона Стефана, и како каже свештеник, показаће да Црна Гора баштини огромно књижевно богатство. Он је навео дас ће све програме испратити „Светигора“. Како каже свештеник Никчевић, очекује се долазак неколико значајних издавача на Трг од ћирилице, јер ово није сајам књига већ културна манифестација. Надају се, додаје, да ће доћи неки истакнути умјетници као што су Петар Божовић и Емир Кустурица.

На конференцији је говорила и Љубица Ђукановић, најављујући програме за наредну седмицу, као и галеристкиња Славица Милошевић, која је најавила изложбе Милорада Мићка Стијеповића и Рада Пижурице, те изложбу Српске православне цркве „Војно свештенство у ослободилачким ратовима Србије“ у галерији „Фреска“.

Зоран Шакотић

Извор: Дан

Трг од ћирилице

Српска ћирилица није само азбука, нити само писмо за споразумијевање, већ је она најдубљи знак нашег националног идентитета, знак укупне српске културе и духовности.

Притом, не смијемо заборавити да је наш национални идентитет настао вишевјековним напорима и подвизима анонимних мученика и великана. Данас, ми смо обавезни да њихов труд поштујемо, да будемо достојни наследници те племените историје.

Да бисмо данас заштитили угрожену ћирилицу нису довољна само уставна решења, већ нам је неопходан свакодневни рад, свакодневна брига данашњих говорника српског језика и људи који пишу ћирилицом.

Наш програм на „Тргу од ћирилице“ има задатак да покаже да смо свјесни богатства које посједујемо, да смо способни да га очувамо и користимо – на добробит наших потомака..

На прошлогодишњем „Тргу од ћирилице“ отац Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине, изрекао је важну ствар:

„Не смијемо никада заборавити да нам ћирилица није дошла као обично писмо, већ као Свето писмо. Свети Ћирило и Методије су прво исписали словенским језиком ријечи Библије, стварајући тако карику која нас везује за небо.“

Нека ове ријечи буду не само подсјећање на историју од прије дванаест вјекова, већ и обавеза којој и данас морамо радосно изаћи у сусрет.

Само чувањем овог светосавског, немањићког наслеђа, вјере, језика, писма, обичаја и културе, ми ћемо као народ достојанствено опстати и бити препознатљиви у великој породици земаљских народа.

Желидраг Никчевић

Advertisements