Борис и Гљеб Руска православна црква, 6. августа, обиљежила је празник светих благовјерних кнежева Бориса и Гљеба, прибројаних лику светих због њиховог смирења пред мученичком смрћу.

Према ријечима патријарха московског и све Русије Кирила, које је изговорио на свечаностима посвећеним 1000-годишњици престављења светог равноапостолног великог кнеза Владимира и празновања Дана крштења Русије, живот Бориса и Гљеба — јесте блиставо историјско свједочанство промјена које су се десиле након цивилизацијског избора њиховог оца, великог кнеза Владимира, примјер «разбијања старих вриједности и налажења нових».

«Чини се да су они могли силом отети Кијевски престо од свога брата или пак, знајући да је он способан на братоубиство мачем заштити себе. Међутим, они постају наши први руски светитељи који су одбили да подигну мач на брата и добијају име “мученика”» — казао је поглавар Руске православне цркве у бесједи након литургије у храму Христа Спаса на Дан крштења Русије.

«Они ничим нису посрамили своје хришћанско призвање — ни злобом, ни гњевом, нити ичим другим, што природно човјек показује пред лицем смртне опасности», — казао Његова светост након службе у Аносином ставропигијалном женском манастиру Бориса и Гљеба.

Послије кончине великог кнеза Владимира 1015. године дошло је до сукоба његових синова за престо. Кијевски престо силом је заузео један од старијих Владимирових синова — Свјатополк. Његов млађи брат Борис (у крштењу Роман), без обзира на предлог дружине да свргне брата и да сам влада у Кијеву, одбио је да се бори против Свјатополка, признавши његово старјешинство. Свјатополк, без обзира на то, плашећи се Борисовог напада, послало је к њему убице, лицемјерно предложивши савез. Борис, сазнавши да му пријети мученичка смрт, није се супротставио убицама, него је као Христос кротко поднио страдање, не желећи да устане на брата. Војници које је послао Свјатополк копљима су проболи Бориса.

Пошто се обрачунао са Борисом, Свјатополк је намјерио да убије и другога свог млађег брата — Гљеба (у крштењу Давид). Схвативши да ће и он бити жртва међусобних сукоба, Гљеб је оплакао кончину брата Бориса и молио се да и сам погине, да не изврши братоубиство. Свјатополкова дружина је заклала Гљеба.

Поштовање свете браће почело је одмах након доласка на кијевски великокнежевски престо Јарослава Мудрог. 1019. године Гљебове мошти су обретене захваљујући чудесној појави и свечано су пренијете у Вишгород и погребене поред мошти његовог брата Бориса. 1026. године освештан је први храм у част Бориса и Гљеба, који је подигао кнез Јарослав изнад мјеста погребења своје браће.

Сјећање на благовјерне кнежеве Бориса и Гљеба РПЦ обиљежава два пута у години: 2 / 15. маја и 24. јула / 6. августа.

Са руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

Advertisements