v.-dzomic_0-591x375 Не дај боже да ме Ранко Кривокапић хвали у својим саопштењима, морао бих озбиљно да се запитам да ли је све у реду са мном као човјеком и свештеником, истакао је Велибор Џомић

Мој повратак у Црну Гору након полугодишњег изгнанства је показао да је концепција Ранка Кривокапића за прогон свештенства и цркве разбуцана, као што му се у претходном периоду разбуцала и партија, казао је у разговору за „Дан“ по повратку у Црну Гору, из које је протјеран прије шест мјесеци рјешењем Министарства унутрашњих послова, парох подгорички Велибор Џомић.

– Не би ме чудило да ме Кривокапић окриви и за расцјеп у својој партији. Видим да је мој повратак изазвао бујицу изјава појединих незадовољника. За мене то није неочекивано. Видим да сам назван некаквим специјалцем ДПС-а. Нијесам ничији специјалац. Јесам специјалиста, ако то није нескромно да кажем, у свом послу, за разлику од Кривокапића који је дилетант у ономе чиме се бави. Жао ми је Кривокапића и Коњевића зато што су високе дужности на којима се налазе драстично злоупотребљавали у личне и партијске сврхе. И томе ће врло брзо доћи крај. Не дај боже да ме Ранко Кривокапић хвали у својим саопштењима, морао бих озбиљно да се запитам да ли је све у реду са мном као човјеком и свештеником – истакао је Џомић.

Лавина незадовољства због његовог повратка, како је подвукао, очекивана је. Исто тако, каже Џомић, као што је била очекивана и лавина незадовољства хиљада вјерника различитих националних и политичких опредјељења који су са згражавањем доживјели његов прогон из Црне Горе.

– Мојим повратком у Црну Гору ова ствар није завршена. Не сматрам да сам побиједио државу. Упорно говорим да не водим битку са државом. Тражио сам грађански статус који је минималан – право на привремени боравак са обавезом да га сваке године продужавам. Ево већ пета година како ми то не дају, иако овдје живим двадесетак година. Јесам побиједио, али не државу већ неодговорне појединце који су злоупотријебили своје функције – навео је парох подгорички.

Каже да га у наредном периоду очекују три поступка, од којих је први пред Управним судом. Ту ће се, увјерен је Џомић, показати да ли је МУП донио шесто по реду законито или незаконито рјешење.

– Дубоко сам увјерен да је то најнезаконитије рјешење од свих претходних пет, која су доживјела фијаско у другостепеном поступку или пред Управним судом. Други поступак је по кривичној пријави коју сам тужилаштву поднио против службеника МУП-а који су ме незаконито спријечили да уђем у Црну Гору и остварим своје право по основу одлуке суда. Трећи поступак је за утврђивање дискриминације пред омбудсманом. Веома посвећено ћу се бавити тим поступцима у наредном периоду – најавио је Џомић.

Наглашава да још није видио рјешење Агенције за националну безбједност по којем више не представља опасност по безбједност Црне Горе и да му садржај тог акта није познат тако да га не може коментарисати.

– Нијесам никада био, нити ћу икада бити непријатељ било чије безбједности, а посебно државе у којој живим – поручио је Џомић.

Како каже, ако се њему као свештенику догађа да пет година траје обичан управни поступак, шта могу да очекују грађани. Закључио је поруком да је вријеме које је провео у изгнанству, означен и проказан као такозвани државни непријатељ, допринијело да још више заволи Подгорицу, Црну Гору и овај народ и да увиди да у његовом срцу има мјеста да се та велика љубав увећава.

Није било лако

Током шест мјесеци изгнанства из Црне Горе, признаје Велибор Џомић, није било лако, јер му је породица остала у Подгорици.

– Вријеме сам проводио обављајући црквене послове, али са великом празнином у срцу и души. Све то што се десило од почетка је показало да је изашло из домена права и ушло у домен патологије и да представља бласфемију, невиђено безакоње које је доживјело фијаско на Управном суду. Мислио сам да ће бар одлука Управног суда да уразуми неразумне и оне који су злоупотребљавали јавна овлашћења да би остваривали личне, партијске и идеолошке циљеве. Био сам непријатно изненађен чињеницом да ни одлука Управног суда не важи за оне који се непрестано позивају на владавину права. Ту, прије свега, мислим на предсједника Скупштине Ранка Кривокапића и министра унутрашњих послова Рашка Коњевића – рекао је он.

Подсјетио је на јеванђељску ријеч „стрпљен-спашен“, која се, како је рекао, безброј пута показала па и у овом случају.

– Хвала Богу на стрпљењу и смирењу. Данас је за мене 9. фебруар, а не 8. август. Настављам са својом црквеном службом на начин на који сам је обављао. Бићу, као и до сада, потпуно посвећен црквеним пословима у храму у којем служим и у Митрополији црногорско-приморској – истакао је Џомић.

Благослови, Господе, непријатеље моје, и ја их благосиљам и не кунем

Све што се издешавало током полугодишњег изгнанства, каже Велибор Џомић, не може да надиђе радост због повратка у Црну Гору и чињенице да је поново са својом породицом, у својој парохији са вјерним народом.

– Неизмјерно сам срећан што сам се вратио у Црну Гору. Дошао сам око 17 часова и ушао сам у Црну Гору на истом граничном прелазу на којем сам изашао 8. фебруара ове године. Ту има неке симболике, јер данас је 8. август и тачно шест мјесеци од како сам изашао из Црне Горе. Стигао сам у Црну Гору преко Пребиловаца, гдје сам био на великој свечаности, освећењу Храма васкрсења Христовог у том селу које је симбол мучеништва и страдања. Дошао сам заједно са митрополитом Амфилохијем и браћом свештеницима – навео је он.

Као што ред и потреба налажу, прво је, како истиче, дошао до храма Христовог васкрсења у Подгорици да се поклони светињи и заблагодари Богу на овом дару и овом дану.

– Желим да захвалим митрополиту Амфилохију, епископу Јоаникију, свом свештенству и монаштву и вјерном народу. Посебно захваљујем мом пријатељу Зорану Пиперовићу, најбољем црногорском адвокату. Желим да захвалим и непријатељима и са једне и са друге стране, јер су ме, у тренуцима људске слабости, када сам помишљао да дигнем руке, подстицали да истрајем. Завршићу великом и чудесном реченицом светог владике Николаја „Благослови, Господе, непријатеље моје, и ја их благосиљам и не кунем“.

В. Р.

Извор: Дан

Advertisements