perovicgojko_519_300-720x375-720x3751 Нацрт закона о слободи вјероисповијести није писан да би се унаприједио развој црногорског друштва, већ да би Влада створила простор да ратује са Српском православном црквом (СПЦ), оцијенио је за „Дан” ректор Богословије на Цетињу, протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Како је Перовић казао, нацрт закона садржи противуставне одредбе којима се залази у унутрашње црквене ствари.

– Правичан, савремен и ефикасан закон о црквама и вјерским заједницама потребан је нашем друштву, потребан је Црној Гори, као што нашим саобраћајницама треба модеран аутопут. Такав закон би уредио наша унутрашња друштвена кретања и приближио би нас окружењу и Европи. Међутим, предлог који се нашао на званичном сајту Владе Црне Горе више личи на неку средњовјековну калдрму, са рупама на опасним кривинама, него на аутопут – упозорава Перовић за „Дан”.

Истиче да текст који је објавила Влада у својим кључним тачкама није ни налик законима у окружењу.

– Назире се обиље процедуралних пропуста, а у очи упадају противуставне одредбе као што су оне које претендују да уређују унутрашње црквене ствари – границе епархија, мјесто црквеног средишта, или да отимају црквену имовину, сматра он.

У односу на то, како каже Перовић, јасно је да владин предложени закон није писан да би се унаприједило друштво.

– Потпуно је јасно да ово штиво није писано да би се унаприједио развој црногорског друштва, што би требало да буде циљ доношења једног закона, него је Влада предложила поменути текст са намјером да створи простор да ратује против Православне цркве. Ово није рађено за Црну Гору, него против Цркве, а ако имамо тако негативне намјере, онда тај пројекат нема капацитет да успије, сматра Перовић.

Влада је на последњој сједници утврдила Нацрт закона о слободи вјероисповијести, којим се, како сматрају, унапређује стање у овој области у односу на ранија законска рјешења. Уколико овакав закон добије подршку парламентараца, држава би добила право да санкционише вјерске заједнице у случајевима ако злоупотријебе слободу вјероисповијести против правног поретка Црне Горе, а држава би могла да одузима црквену имовину.

Регистрација вјерских заједница више није обавезна и она више неће бити у надлежности Министарства унутрашњих послова (МУП).

Како су образложили из Владе, Нацртом закона о слободи вјероисповијести првенствено се штити право појединца на слободу и избор вјероисповијести и на слободу дјеловања вјерских заједница. Вјерницима су, како наводе, нацртом закона омогућене највеће слободе у овој области, а држава је добила право да санкционише вјерске заједнице само у случајевима ако оне злоупотријебе слободу вјероисповијести против правног поретка Црне Горе.

Сматрају да се нацртом закона значајно боље уређује стање из области финансирања и имовине вјерских заједница, која је, како каже, у пракси слабо уређена.

Према овом акту, вјерске заједнице имају право да остварују приходе на непрофитној основи и обавезу да о томе воде евиденцију. Држава има право да контролише и санкционише вјерску заједницу ако обавља дјелатност ради профита или ако учествује у кривичном дјелу прања новца.

Нацрт предвиђа да добра која представљају културну баштину Црне Горе, а на којима право својине или право коришћења има вјерска заједница, не могу се отуђити или изнијети из државе, без сагласности Владе.

Закон предвиђа и казнене одредбе. Тако ће се новчаном казном од 500 до 20.000 еура за прекршај казнити правно лице које дјелује супротно правном поретку Црне Горе, које на било који начин приморава другу особу да постане или остане члан вјерске заједнице, да учествује, односно не учествује у испољавању вјероисповијести и да не користи права која му као грађанину припадају по закону, оснује вјерску школу за основно образовање и др.

– Предузетник који на било који начин примора другу особу да постане или остане члан вјерске заједнице, да учествује или не учествује у испољавању вјероисповијести и да не користи права која му као грађанину припадају по закону казниће се новчаном казном од 150 до 6.000 еура наводи се у нацрту закона.

Новчаном казном од 30 до 2.000 еура казниће се за прекршај родитељ, односно старатељ који врши вјерску поуку супротно одлуци дјетета. Истом казном казниће се и вјерски службеник који врши вјерску поуку према малољетницима који немају сагласност родитеља, односно старатеља, или који нијесу пристали на то, а старији су од 12 година.

Округли столови у три града

Јавна расправа о Нацрту закона о слободи вјероисповијести трајаће од 3. августа до 14. септембра, а онругли столови биће организовани у Бијелом Пољу, Котору и Подгорици, саопштено је јуче из Министарства за људска и мањинска права.

Из овог ресора позвали су грађане, вјерске заједницегстручне и научне институције, државне органе, Главни град, Престоницу и општине, струковна удружења, политичке партије, синдикате, савјете мањина, невладине организације, медије и све заинтересоване да се укључе у јавну расправу.

Рок за достављање предлога и сугестија је 40 дана од дана објављивања овог јавног позива прецизирали су из министарства.

Први округли сто биће организован 7. септембра у Бијелом Пољу, у хотелу „Франца“, други 10. септембра у Котору, у скупштинској сали у Палати Бизанти са почетком, а трећи 14. септембра у Подгорици, у старој згради Владе.

Ана Топаловић

Извор: Дан

Advertisements