DSC_014123. август 2015.г.

Министарство за људска и мањинска права је Влади, мимо предложеног и на званичном сајту објављеног дневног реда, за 122. сједницу од 30. јула 2015.г. доставило Нацрт закона о слободи вјероисповијести. Представник Министарства је медије и јавност обавијестио да је ”Влада утврдила Нацрт закона о слободи вјероисповијести”. На званичном сајту Владе још увијек није објављен закључак о усвајању Нацрта овог закона.

И послије првог читања Нацрта закона лако се закључује да Нацрт закона треба одбацити како због нетранспарентног и дискриминаторног начина његове припреме, тако и због бројних неуставних одредаба којим се атакује на слободу вјероисповијести и друга зајемчена људска права, а посебно на унутрашњу аутономију Цркве и вјерских заједница.

1. Дужни смо да укажемо на беспризорно кршење процедуре од стране Министарства приликом припреме Нацрта закона. Није уобичајено да Влада усваја Нацрт закона, јер досадашња пракса показује да Влада усваја Предлог закона послије одржане јавне расправе о Нацрту закона. Остали смо ускраћени за одговор због чега је у овом случају примијењен другачији принцип и зашто је Министарство довело Владу у позицију да крши сопствени Пословник.

Министарство је годинама најављивало доношење новог Закона, али та обавеза није извршавана. Министар Нумановић је прошле године формирао радну групу за припрему Нацрта закона. У радну групу није укључен ниједан стручни представник Цркве и других вјерских заједница, иако је Православна Црква то више пута и званично и јавно захтијевала. Министарство на те захтјеве никада није одговорило. С друге стране, исто Министарство је у радне групе за припреме нацрта других закона из домена своје надлежности увијек укључивало и још увијек, путем јавних позива, укључује представнике оних организација којих се та материја тиче и чији положај уређује у правном систему Црне Горе. Радна група, иако је то министар Нумановић раније јавно обећао, поводом припреме Нацрта закона са представницима Православне Цркве није обавила ниједан, чак ни информативни састанак. Несумњиво је да је Нацрт закона припремљен на недопустив, дискриминаторан начин и то од стране Министарства које је надлежно да штити и промовише људска права.

2. По свему судећи, полазна основа Министарства и радне групе је садржана у ”Информацији”, а не у озбиљној студији са истраживањем и анализом, каква је, иначе, пракса приликом припреме законских прописа у Црној Гори. ”Информација” Министарства је обиловала читавим низом нетачности, произвољности и тенденциозности. Митрополија Црногорско-Приморска и Епархија Будимљанско-Никшићка су и званично и јавно Министарству упутиле своје приговоре и примједбе на ”Информацију”. Министарство никада није упутило одговор на изнијете примједбе.

Црква, вјерске заједнице, вјерници и шира јавност ни до данас нијесу добили одговоре на бројна питања поводом начина припреме Нацрта закона. Још увијек није познато да ли су у припреми Нацрта учествовали и страни експерти, као и да ли је Нацрт закона, прије достављања Влади, упућен Венецијанској комисији и другим релевантним међународним институцијама које прате начин припреме и доношење прописа из области људских права. По свему судећи, Нацрт закона је припреман на нетранспарентан начин уз понижавајуће игнорисање постојања оних чији се правни положај уређује.

3. Министарство је Нацрт закона са програмом јавне расправе објавило 3. августа и одредило да јавна расправа траје до 14. септембра 2015.г. Несумњиво да је питање слободе вјероисповијести једно од темељних људских права, а да вјерници представљају више од 80% становништва Црне Горе. Отуда се поставља питање: зашто је Министарство Нацрт закона и програм јавне расправе објавило у вријеме годишњих одмора? Та чињеница обесмишљава позив Министарства, упућен најширој јавности у вријеме годишњих одмора, да се укључи у јавну расправу. Зашто су из јавне расправе искључени велики градови попут Никшића, Берана, Пљеваља, Бара, Херцег Новог, Будве, као и друге општине у Црној Гори?

4. Црква у Црној Гори већ годинама указује на потребу доношења новог Закона и она се не противи, на против, доношењу тог правног акта којим ће се уредити правни положај Цркве и вјерских заједница у држави. Управо из тог разлога, до сада смо организовали више научних скупова, округлих столова и јавних трибина на којима су учествовали еминентни правни експерти из Црне Горе и иностранства. Објављено је и више зборника радова са тих скупова и сви су уредно и благовремено достављани представницима државних органа Црне Горе. Министарство за људска и мањинска права се, судећи по нетранспарентном и дикриминаторном начину припреме Нацрта закона, понашало као да се све то није догодило у блиској прошлости. Садржај Нацрта закона, иначе својим одредбама суштински супротстављен ратификованим међународно-правним актима о људским правима који се непосредно примјењују у Црној Гори, Уставу и бројним важећим законима, то недвосмислено потврђује.

5. Митрополија Црногорско-Приморска и Епархије Будимљанско-Никшићка, Милешевска и Захумско-Херцеговачка сматрају да је Црној Гори потребан модеран, на цивилизацијским основама и општепризнатим начелима међународних конвенција, утемељен Закон који ће афирмисати кооперативну одвојеност Цркве и вјерских заједница од државе и на прави начин штитити право на слободу вјероисповијести.

Имајући у виду дискриминаторан и нетранспарентан начин припреме и усвајања Нацрта закона, као и његов садржај којим се грубо задире у унутрашњу аутономију Цркве и нарушава уставно начело одвојености цркава и вјерских заједница од државе, сматрамо да Нацрт закона треба одбацити. Црква ће свим легалним и легитимним средствима бранити своја вјековна права од агресивног правног насиља које се на овакав начин покреће од стране Министарства за људска и мањинска права.

Advertisements