mitropolit-amfilohije Нацрт закона о слободи вјероисповијести правно је неупотребљив и у супротности је са традицијом дјеловања цркава и вјерских заједница у Црној Гори, поручено је данас из Подгорице, са округлог стола  који су поводом Владиног нацрта закона који треба да регулише ову област  организовале Митрополија црногорско-приморска и Епархије: будимљанско-никшићка, захумско-херцеговачка и милешевска.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско приморски Господин Амфилохије поручио је  да је тај закон битан за свеукупно друштво и да се тиче свих нас.

„Битан је и због тога што се у Црној Гори, према посљедњим статистикама, више од 90 одсто грађана изјаснило као вјерујући“, казао је Владика.

Митрополит црногорско-приморски је указао да је проблем Нацрта, прије свега, у називу области којом се законодавац бави и прецизирао да је у Нацрту формулисано да се говори о вјерским заједницама.

„Елементарно је за сваког човјека као личност, као и за установу којој припада, ако се ради о поштовању њега и његовог достојанства, да му се каже име. Установа коју ја у овом тренутку представљам већ више од 2000 година, још од пророка Мојсија се зове Црква и ја се не препознајем у имену вјерска заједница. Основна примбједба Нацрту закона је – назови ме по имену“, казао је Митрополит Амфилохије отварајући скуп.

Професор Ђорђије Блажић је, говорећи о управно-правном аспекту тог закона, оцијенио је да је из поређења назива закона и његове садржине нејасно да ли се уређује слобода вјероисповјести или административни аспект: регистрације уписа и брисања, и слобода које вјерске заједнице имају по Уставу и свим материјалним законима.

„Да се не би десило да послије два или три мјесеца кад се усвоји овај закон, мора поново Парламент да га мијења и да га усаглашава са стандардима новог закона о управном поступку које је наметнула Европска унија, потребно је усагласити његове одредбе“, упозорио је Блажић.

Он је нагласио да слобода вјероисповјести није државно, већ природно право које се стиче рођењем.

„Улога државе је да штити то право“, казао је он и поручио да ће бити проблема у реализацији овог закона.

Професор Саво Марковић сматра да Нацрт закона садржи антицивилизацијске одредбе и поруке и да као такав руши начело секуларности.

„О каквој слободи вјероисповјести говоримо када територијалну организацију Цркве одређује држава и она се мора поклапати са границама државе и када сједиште Цркве мора бити у Црној Гори. оцјењујући да је ријеч о концепту државне цркве и религије.

Ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј-ставрофор Гојко Перовић казао је да постоји политички и правни ниво овог проблема.

„Нацрт закона правно је неупотребљив. Да ли је политички употребљиво да нам неко потури правно неупотребљив текст – бојим се да јесте“, поручио је он.

Посланик у црногорском парламенту Горан Даниловић казао је, указујући на члан 11 у којем се наводи да се територијална конфигурација вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори не може простирати ван државе, да Влада као предлагач Нацрта има амбицију да уређује ствари у Црној Гори и ван ње.

„Овај текст ће, као и резолуција о НАТО-у, објединити оне које су се расули прије пола године и ово у политичком смислу има употребну вриједност“, навео је он и додао да овај Нацрт има за обавезу да посвађа три темељне традиционалне вјероисповјести у држави и унесе нејединство.

Даниловићев колега Милан Кнежевић сматра да се ради о државном пројекту којим се Црногорско-приморска митрополија покушава у потпуности маргинализовати.

Адвокат Драган Шоћ оцијенио је да је Нацрт закона у потпуности супротан вјековној традицији постојања и дјеловања вјерских заједница на територији Црне Горе, посебно цркава.

„Овај Нацрт је изузетно опасан правни текст. Мислио сам да ово нећу никада јавно изрећи, али сада морам да кажем: Боримо се за закон од 1977. године, јер је бољи од овог“, закључио је Шоћ.

Advertisements