velibor-dzomic

Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић

Да ли је Нацрт закона о слободи вјероисповијести (не)правилно утврђен?

ГРБО РОЂЕЊЕ НАЦРТА ЗАКОНА

Пажњу озбиљних правника ових дана заокупља питање које је отворила Митрополија, а оно је чисто правне природе: да ли је Влада на 122. сједници 30. јула ове године имала правни основ да Нацрт закона о слободи вјероисповијести утврди као Нацрт и упути га на јавну расправу преко Министарства за људска и мањинска права? За одговор на ово питање релевантни су Закон о државној управи, Правно-техничка правила за израду прописа и Пословник Владе Црне Горе. Судећи по одредбама тих правних аката, Влада није имала право да Нацрт закона утврди као Нацрт и да, послије тога, Министарство задужи да о Нацрту закона спроведе јавну расправу.

Сходно важећим прописима, министарства врше припрему прописа из домена своје надлежности. Министарство за људска и мањинска права је приликом нетранспарентне и дискриминаторне припреме, као и ненадлежног утврђивања Нацрта закона о слободи вјероисповијести од стране Владе Црне прекршило више одредаба Пословника Владе Црне Горе које прописују начин припрему аката и других материјала.

Одредбом из чл. 32 Пословника је прописано да ”материјал за разматрање на сједници Владе предлагач припрема на начин одређен овим Пословником”. Дакле, Министарство као предлагач прописа из домена своје надлежности, која је утврђена одредбом из чл. 24 Уредбе о организацији и начину рада државне управе, није имало правни основ да Влади на утврђивање доставља Нацрт закона о слободи вјероисповијести о коме није спроведена јавна расправа. А управо је то учињено.

Одредбом из чл. 32 ст. 2. Пословника је прописано да је ”предлагач закона, другог прописа или општег акта дужан да их сачини у складу с Правно-техничким правилима које утврђује Секретаријат за законодавство”. Судећи по садржају, Нацрт закона о слободи вјероисповијести није сачињен у складу са Правно-техничким правилима за израду прописа, која је утврдио Секретаријат за законодавство 2010.г.

Судећи по садржају Нацрта закона, Министарство је за припрему овог важног прописа искључиво користило новинске текстове и изјаве појединих личности које одавно заговарају неприхватљиви, антиевропски и агресивни државни интервенционизам у осјетљиву област људских права и то првенство на право на слободу вјероисповијести. Јавност је, нечињењем и кршењем прописа од стране Министарства, још увијек ускраћена за одговоре на бројна питања из области процјене утицаја (РИА) тог прописа:

Даље, одредбом из чл. 34 ст. 1 Пословника је прописано да се ”материјал за разматрање и одлучивање на сједници Владе подноси у облику: предлога закона, другог прописа или општег акта који Влада подноси Скупштини”. Евидентно је да министарства Влади на усвајање не подносе Нацрт него Предлог закона. Одредбом из чл. 35 Пословника је прописано да се извјештај о спроведеној јавној расправи доставља Влади са Предлогом закона. У конкретном случају, Министарство уз Нацрт закона Влади није доставило ништа, јер ништа осим Нацрта није ни урађено.

Министарство је, приликом достављања Нацрта закона Влади на усвајање, прекршило одредбе из чл. 35. ст. 2 и 3 Пословника којим је прописано да је ”предлагач дужан да, уз предлог закона, достави извјештај о јавној расправи, коју је спровео у складу с прописом Владе”, као и да ”уз предлог закона о којем није спровео јавну расправу, достави образложење због чега јавна расправа није спроведена”. У овом случају, није ријеч о Предлогу него о Нацрту закона.

Влада може, сходно одредби чл. 35 ст. 3. у случају када јој Министарство достави Предлог закона (а не Нацрт) о коме није спроведена јавна расправа исти акт ”утврдити као нацрт и задужити предлагача да о њима спроведе јавну расправу, у складу с прописом Владе”. Министарство у овом случају Влади није доставило Предлог него Нацрт закона тако да није постојао правни основ да Влада Нацрт закона утрврђује као Нацрт и да, послије тога, Министарство спроводи јавну расправу о Нацрту закона.

С обзиром да је Министарство доставило Влади Нацрт закона о коме у моменту достављања није била спроведена јавна расправа може се констатовати да у конкретном случају није могла бити примјењена одредба из чл. 36 Пословника којом је прописано да ”Влада може закон којим се уређују питања од посебног значаја Скупштини поднијети у форми нацрта закона”. У овом случају, Нацрт закона није упућен Скупштини од стране Владе него је Министарство, послије ненадлежног утврђивања Нацрта закона од стране Владе, исти ставило у поступак јавне расправе.

Злоупотребом службених овлашћења и кршењем обавезујућих прописа од стране одговорних лица Министарства и то првенствено министра Суада Нумановића, који је, сходно чл. 41 ст. 1 Закона о државној управи, одговоран за свој и рад Министарства, дошли смо до ситуације да је Нацрт закона усвојила Влада, а не Министарство, али и да је програм јавне расправе усвојило Министарство, а не Влада која је усвојила Нацрт закона!?! Одговорност за овако скандалозан пропуст треба тражити у Министарству за људска и мањинска права и Генералном секретаријату Владе, јер су допринијели кршењу процедуре од стране Владе и довели је у ситуацију да ненадлежно одлучује.

Давно је Валтазар Богишић рекао: ”што се грбо роди, вријеме не исправи”. То се у потпуности може примијенити на поступак припреме, израде и утврђивања Нацрта закона. ”Грбо рођени” Нацрт закона није могуће поправити у јавној расправи. Несумњиво и правнички је јасно да је Нацрт закона усвојен од ненадлежног органа. Паметноме доста!

Извор: Дан

Advertisements