Литија

Митрополија Црногорско-Приморска и Епархије Будимљанско-Никшићка, Захумско-Херцеговачка и Милешевска обавјештавају јавност да је на округлом столу у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о слободи вјероисповијести 7. септембра у Бијелом Пољу свјесно изазвана провокација грађана Црне Горе међу којима су били и православни свештеници и вјерници. Обавијештени смо да је већ од јутарњих часова по Бијелом Пољу ширена вијест да ће расправи присуствовати и бивши, рашчињени свештеник Мираш Дедеић. Та вијест је циљно ширена кроз Бијело Поље како би се вјерујући народ испровоцирао што је креаторима тог догађаја и био циљ. Другим адресама је, а не Цркви, било потребно изазивање незадовољства и узнемирења присутних грађана, као и подстицање немира како би се пажња јавности преусмјерила са противуставног и неодрживог Нацрта закона. Јавност још увијек није добила одговор да ли је у Дедеићевој пратњи било и припадника полиције у цивилу.

И данас, умјесто да грађани, вјерници и други заинтересовани постављају питања представницима Министарства у оквиру јавне расправе и да добију одговоре, циљно се дошло у ситуацију да се прича о другим темама и да се, опет циљно, кривица и одговорност испоручи нашој Цркви како би се по ко зна који пут приказала као противдржавна и деструктивна институција. Још једном подјсећамо да је Министарство за људска и мањинска права организатор поменутог скупа и да у том погледу, сходно законским прописима, сноси одговорност која је прописана за организаторе јавних скупова. Такође, Министарство је 3. августа ове године упутило јавни позив ”грађанима, вјерским заједницама, стручним и научним институцијама, државним органима, Главном граду, Пријестоници и општинама, струковним удружењима, политичким партијама, синдикатима, савјетима мањина, невладиним организацијама, медијима и другим заинтересованим организацијама, заједницама и појединцима” да се укључе у јавну расправу и рад округлих столова у Бијелом Пољу, Котору и Подгорици. Уочи одржавања округлог стола у Бијелом Пољу, Министарство је свој позив поновило преко сајта Владе и медија. Грађани су се одазвали том позиву управо због великог интересовања за будући пропис којим се грубо атакује на право на слободу вјероисповијести. Упркос тим чињеницама, одговорност за одзив грађана у великом броју је искључиво сваљена на Српску Православну Цркву.

Не треба губити из вида да је бивши свештеник Мираш Дедеић још 19. августа на Ивановим коритима први који је, послије Министарства, јавно позвао своје присталице да учествују у раду округлих столова у Бијелом Пољу, Котору и Подгорици при чему је оптужио државу Црну Гору да помаже Српску Православну Цркву. И та чињеница се упорно прећуткује, а Митрополија и Епархије се једино оптужују за масовни одзив грађана на поменути догађај, па чак и за присуство политичких представника који су на тај скуп управо позвани од Министарства.

Додатно нерасположење грађана је изазвано и тиме што организатор није обезбиједио адекватну салу за расправу о пропису који је изазвао најширу пажњу и узнемиреност грађана. Око хиљаду грађана, и то радног дана у подне, није могло да уђе у салу што их је додатно провоцирало, а у сали се налазило дупло више људи од броја који је предвиђен. Да ли је и за то одговорна Црква којој припадамо?

Митрополија и Епархије учествују у јавној расправи у организацији Министарства са циљем да на примјерен и правно утемељен начин укажу на противуставне, противправне и антицивилизацијске одредбе Нацрта закона. У том погледу, наши Правни савјети су свештенству и грађанима пружили и пружају правну помоћ ради дефинисања и постављања спорних питања. Једини циљ који смо имали и који имамо јесте да поставимо питања и да на њих добијемо одговоре, а никако да се изазива прекид јавне расправе. Сматрамо да је јучерашњи јавни позив Министарства за људска и мањинска права грађанима да се не одазивају масовно округлим столовима примјер обесмишљавања и негирања права грађана на учешће у јавној расправи. Зашто су позвани од Министарства ако им се не омогућава приступ догађају? О каквом се позиву на јавни дијалог од стране Министарства може говорити кад се ниједан њихов представник није одазвао на наш округли сто на коме су говорили еминентни правници и који је протекао у миру. До сада смо учествовали у бројним округлим столовима у организацији државних органа и то о многим спорним законима о Цркви и увијек дали конструктивни допринос. Зашто би сада било другачије?

Овим путем позивамо свештенике и вјернике да се на цивилизован начин одазову округлим столовима у Котору 10. септембра и Подгорици 14. септембра, да не насиједају на провокације, да захтијевају да им се омогући да на округлом столу на цивилизован начин слободно поставе питања и добију одговоре, као и да буду свјесни да прекид и неодржавање округлих столова једино одговара онима који су припремили Нацрт закона којим атакују на идентитет, субјективитет и права Цркве којој припадају.

Црква нема ништа против да на округлим столовима учествују и представници вјерске заједнице тзв. ЦПЦ, основане у цетињској полицијској станици 17. јануара 2000. године и да штите своја новостечена права. Међутим, са њене или било чије друге стране, својатање имена, имовине, идентитета, права вјековне Црногорске Митрополије и континуитета Православне Цркве од четвртог, односно тринаестог вијека у данашњој Црној Гори, представљало би насиље против Божје и људске правде и гажење темељних људских права, у која спада слобода вјере, а тиме и претварање Црне Горе у бесудну земљу.

Advertisements