У Подгорици уз кордоне и јаке полицијске снаге одржана Јавна расправа – 90 посто учесника против Нацрта Закона о слободи вјероисповијести.

Данас је у просторијама Старе Владе одржана Јавна расправа на тему Нацрта Закона о слободи вјероисповијести. Округли сто је одржан у сали испред које је више од хиљаду људи, грађана Црне Горе, безуспјешно покушавало да уђе и искаже свој захтјев да се овај дискриминаторски Нацрт под хитно повуче из даље процедуре. Улаз у салу су контролисале јаке полицијске снаге, које су под пуном опремом спречавали заинтересоване грађане да сходно отвореном позиву Министарства за људска и мањинска права Црне Горе, учествују у јавној расправи. Улаз у салу није дозвољен ником који није био на списку Министарства. У раним јутарњим часовима, службеници црногорске полиције су привели и задржали у Центру безбједности Подгорица неколико припадника „Ноћних вукова“, који нису успјели да присуствују Литургији коју је на Саборном Храму у 7.30 часова служио Митрополит Црногорско-Приморски г. др Амфилохије.

На самом почетку је посланик Демоктарског фронта  г. Милутин Ђукановић процедурално реаговао и исказао протест због тога што грађанима није било дозвољено да уђу у зграду гдје се одржавала Јавна расправа, оптужио министра Нумановића да шири мржњу и раздор у Црној Гори и демонстративно напустио расправу.

Посланик Социјалистичке народне партије  Снежана Јоница, истакавши да говори у својству грађанина, је такође негодовала због дискриминаторског односа према грађанима којима није дозвољен улазак и учествовање на јавној расправи. Она је истакла да је Јавна расправа омогућавање људских права, а не спречавање тим истим грађанима да учествују.

Представник Демоктата Црне Горе Копривица је такође истакао буран протест због тога што грађанима није дозвољено да учествују у јавној расправи.

Координатор Правног савјета Митрополије протојереј-ставрофор др Велибор Џомић је, као и сви представници Митрополије Црногорско-Приморске који су учествовали у Јавној расправи (Драган Шоћ, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, Рајко Радусиновић) и протојереј Бобан Јокић из епархије Будимљанско-Никшићке, истакао велико незадовољство и протест због тога што хиљадама грађана Црне Горе није омогућено да поставе питања. Истакао је да је Нацрт настао као да Црна Гора нема правни поредак и Устав.

Такође је навео да је у Црној Гори на сцени правно убиство цркава и вјерских заједница.Он је казао да је ово прва јавна расправа о Нацрту закона о слободи вјероисповијести на којој се присуство јавности спречава полицијом. По њему, ријеч је о укидавању правног субјективитета традиционалних цркава и вјерских заједница.

Навео је примјер азиланата и Кинеза који граде ауто-пут, а којима по овом закону није дозвољено оснивање вјерске заједнице нити остваривање вјерских слобода, јер нијесу држављани Црне Горе..

Драган Шоћ, члан Правног савјета Митрополије је казао да овај закон треба да се зове законом о државној контроли  цркава и вјерских заједница. Став  из Нацрта закон, члан 4  да „вјерска заједница на повјерљив начин треба да обавијести Владу о избору великодостојника“ , исказ повјерљив је полицијски, а не правни.

Потпресједник Скупштине Црне Горе Суљо Мустафић је предложио да се, због тога што у Исламу нема вјероисповијести, овај закон зове закон о слободи вјере и да препозна традиционалне Цркве и вјерске заједнице. Он је мишљења да забрана политичког дјеловања подсјећа на вријеме  тоталитаризма и комунизма кога је вјера надживјела. Што се тиче имовине у одредбама Нацрта, жели се стећи увјерење, да је реституција завршена, улази се у нову национализацију.

Посланик ДПС-а Обрад Станишић је оптужио Митрополију Црногорско-Приморску да је она крива за нереде на јавним расправама у Котору и Бијелом Пољу и оптужио Цркву да је изазвала ратове у окружењу 90-их година.

Посланик СНП-а Снежана Јоница је рекла да је Нацрт удар  на имовину традиционалних цркава и вјерских заједница и да је ријеч о новој национализацији .

Представник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић је истакао да је овај Нацрт удар на Српску Православну Цркву и српски народ у Црној Гори.

Представник Исламске заједнице г. Фуад Чекић је предложио да се закон зове „закон о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница“. Побунио се против забране политичког дјеловања  и поставио питање „гдје су границе политике“

Представник Хрватске грађанске иницијативе Владимир Маговчић је инсистирао на називу Црква, који је био вјековима, побунио се против потенцирања Цркве као непрофитне организације појаснивши да свако правно лице има право да стиче добит. Исказао је неслагање са забраном изказивања политичких ставова о важним друштвеним темама и побунио се против става „територијална конфигурација“. Погрешно је то што се по његовом мишљењу инсистира на конститутивном, а не на евиденционом карактеру пријаве Цркава и вјерских заједница.

Данијела Павићевић из СНП-а је рекла да је циљ Владе и јавних расправа подизање тензија.

Протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је поздравио присутне испред осмовјековне Митрополије Црногорско-Приморске  и прочитао негодовање свештенства и десетина хиљада вјерног народа које је потписало петицију, а коме није дозвољен улазак у салу.

Протојереј Бобан Јокић из Епархије Будимљанско-Никшићке је исказао задовољство што је 90 посто учесника против Нацрта Закона и истакао да огромном броју грађана из читаве Црне Горе није дозвољено да учествује равноправно у раду. Обавјестио је присутне да готово у свим земљама Европе изучава вјеронаука у школама, а да једино је нема у црној Фори и Албанији. Истакао је негодовање због чега нису наведене традиционалне Цркве и вјерске заједнице.

Прије јавне расправе, на архиви Министарства за људска и мањинска права Црне Горе, представници Митрополије Црногорско-Приморске и епархија Будимљанско-Никшићке, Милешевске и Захумско-Херцеговачке су предали око 12500 страница примједби грађана , на којима се налази око 30.000 потписа који су у периоду од свега 5 дана  скупљени у Црној Гори.

Протојереј Предраг Шћепановић, директор Радио Светигоре

Advertisements