Остаци дјеце посљедњег руског императора биће сахрањени у капели Петропавловске тврђаве у Санктпетербургу. Коначну одлуку донијела је влада. Многобројне, ригорозне експертизе подтвердиле су: остаци који су пронађени 2007. године код Јекатеринбурга, припадају млађим Романовима — великој кнегињи Марији и њеном брату, царевићу Алексеју.

У историји је обично више бијелих мрља. Овдје, пак црвене помогле су да се истражи случај од националног значаја који је трајао готово читав вијек. Један од главних материјаних доказа била је кошуља. Кошуљу су узели из Ермитажа само за филмску екипу „Вијести у суботу“. На њој је крв Николаја Другог, кога су ранили приликом покушаја убиства у Јапану. Крв значи узорци ДНК. Помоћу њих се заиста и успјело успоставитити крвно сродство.

„Они су се опет потпуно подударили, и по мушком хромозому, по аутозому и са крвавим мрљама и са костима фрагмената скелета број седам“, — истакао је шеф одсјека геномике и генетике човјека Института опште генетике Н.И. Вавилова Руске академије наука Евгеније Рогаев.

„Скелет број седам“ је безлична медицинска дефиниција. Али генетичари су морали да буду непристрасни — они су извршили апсолутно све експертизе које су уопште биле могуће. Нијесу упоредили 300 позиција, како се на примјер чини у датој форензици, него 16 хиљада!

Подаци су се подударили и по мушкој и по женској лиинији. На крају није било никакве сумње да су то они царевић Алексеј и његова сестра, велика кнегиња Марија, дјеца потоњег руског цара. И ту је тачка. А до сада су биле три тачке. И питања».

Још 1991. году приликом ископавања код Јекатеринбурга, у напуштеном руднику Гањина јама пронађени су остаци, како је затим утврдила генетика, императора Николаја Другог, његове породице и послуге која је била са њима. Али су идентификовани скелети девет људи, а у Ипатијевском дому стријељано их је једанаест.
„Једноставно нису проширили зону ископавања, а када је 2007. године та зона проширена, онда су веома брзо пронашли трагове ложишта и испод њега пронашли, по свој прилици, остатке Алексеја и Марије „, — објашњава директор државног архива Руске Федерације Сергеј Мироненко.

Већ тада је било много подударности са дневничким записима Јакова Јуревског. Он је био одговоран за заштиту, а затим за стријељање царске породице. Према његовом извјештају, камион који је возио тијела, заглавио се у блату. И два леша одвојено су запалили, затим су их бацили у јаму и полили сумпорном кисјелином — организатори злочина свим силама затирали су сјећање на Романове и трудили се да потомци никада ништа не открију. Међутим, на 67 метара од заједничке гробнице пронађени су остаци дјечака адолесцента и дјевојке. Царевић је имао 14 година, а царевна – 19.

„За Русију и историју Русије то је важно. Породица је то очекивала. Сада ћу им постепено све саопштити, али у Америци је још ноћ. Они, наравно, ово очекују и спремају се да допутују“, — истакао је представник асоцијације чланова породице рода Романових у Русији Иван Арцишевски.

На церемонију у Санктпетербург позвано је 80 представника Дома Романових. Очекује се до 200 високих гостију. Церемонија ће бити иста као 1998. године када су сахрањени остаци царске породице. Ковчеге ће специјалним летом доставити из Москве у Петербург, у пратњи почасне страже пренијеће их у Петропавловску тврђаву, гдје ће се одслужити опијело по православним канонима. У Јекатерининском параклису соборног храма све је већ спремно.

Петропавловска тврђава је капела свих руских царева и царица, уз изузетак Петра Великог који је умро у Москви и Ивана Шестог, чије мјесто погребења није познато. И ево, након скоро 100 година трагичне погибије, ту ће поред родитеља и сестара бити сахрањено двоје дјеце Николаја Другог. На крају ће породица опет бити заједно.

На састанкку је предложено да се сахрана спроведе 18. октобра, на Алексејев имендан (по црквеном календару). С тим су се сложили сви чланови радне комисије, али коначну одлуку донијеће влада. Документ с прецизним датумом церемоније биће публикован за недјељу дана.

Са руског: Марија Живковић

Извор: vesti.ru

Advertisements