sveti-vasilije-ostroski-cudotvorac

Дилема да ли се ових дана у Острогу појавио лик Светог Василија Острошког или не, поделила је верујуће, али и оне који су далеко од Бога и овог светитеља. „Новости“ су објавиле фотографију која не даје одговор на то питање, једнако као много пута пре, када се Чудотворац приказивао на острошким стенама, или када је спасавао вернике од обрушених камених громада, саобраћајних удеса и других невоља. Оно што нико не може да потре јесте дуга молитвена колона људи са свих страна света која траје вековима и слива се ка ћивоту свеца, приступајући и примајући од њега благослов! Многи проводе ноћи и дане под ведрим или кишним небом испод сурових камених громада у шаторима близу манастира.

Као парох никшићки при Саборном храму Светог Василија Острошког, удостојен велике Божје милости да буде поред моштију Чудотворца је и отац Драган Крушић, сведок многих исцељења и услишених молитава.

– Ко је год дошао и приступио његовим светим моштима, искрено с љубављу и поштовањем, Свети отац Василије га је истински утешио и помогао му – каже за „Новости“ протојереј ставрофор Крушић. – Неизмерна је његова љубав и милост, а чудеса свакодневна, јер та прича траје преко три века.

Нека од ововремених исцељења пренета су и на филмско платно, попут оног које се догодило тешко оболелој Рускињи Софији, муслиманки из Башкирије, којој је лобања била одвојена од кичме. Данас је она здрава упркос прогнози лекара, а после исцљења примила је православну веру. Софија скоро није могла ни да хода. У Острогу је примила Свету тајну крштења, а затим молећи Светог Василија за помоћ добила и исцељење.Недавно се изненада обрушила стена на улаз палионице свећа и никог није повредила! Памти се чудо острошког светитеља из времена Другог светског рата, када се немачка авионска бомба зарила у стену и није експлодирала, па потом догађаја из новијег времена када су се колица са бебом сурвала у провалију и распала у комаде, а детету ни по прсту! Острошки записивач јерођакон Пантелејмон је 11. августа 2005. године описао је исцељење петогодишње Александре од менингитиса и епилепсије заступништвом Светога Василија, а по казивању њеног оца Срђана из Београда:

– На ногама је боловала менингитис, тако да убрзо није могла ни да стоји, нити да хода. Уз велики труд лекара почело је лечење изузетно јаким лековима. У међувремену јој је била дијагностикована и епилепсија. У Острог је доведена августа 1999. године у веома лошем стању. Родитељи су је унели на рукама са температуром и великим лимфним отоцима на врату. Код ћивота је Александри очитана молитва. У току молитве мајка је држала Александру и осетила је утеху од Светитеља, потврду у духу да ће све бити у реду, да ће њихове молитве бити услишене. Александра је, потом, трчећи стигла до конака, а затим и до доњег манастира, весела и раздрагана. По повратку у Београд, извршени су прегледи и резултати теста на менингитис су били негативни. То се десило без икакве терапије, а на велико чуђење неуролога из Неуролошке клинике у Палмотићевој улици у Београду. Александра данас има тринаест година, одличан је ученик, пева у црквеном хору, свира клавир и долази на поклоњење Свецу сваке године у Острог.

Записано је и исцељење дечака Немање из Плава, који је има јаке главобоље. Међутим, десило се да школа у којој је ишао организује једнодневну екскурзију до манастира Острог. Дечак је имао несносну главобољу све док није приступио свецу и помолио се за помоћ над његовим моштима. Тада је дечаковим мукама дошао крај, и кући се вратио потпуно здрав.

Митрополит Амфилохије

– Први пут посетио сам манастир Острог када је моја мајка Милева 1937. године, носећи мене испод свог срца, прешла преко планина и стигла у неко доба, ту преноћила, причестила се, а потом се вратила кући. Када се вратила из Острога срео је мој деда Радисав и рекао јој: „Невеста, ако то што носиш под срцем буде мушко то ће бити мој поп, јер одавно код Радовића није било попова.“ То је моја мајка запамтила и кад сам завршио факултет питала ме где ћу након тога, а ја кажем да идем у калуђере. Тако се испунило оно што је мој деда рекао мајци кад се вратила из Острога, а ја сам још био у утроби. И ето постао сам поп, постао сам владика, изјавио је недавно митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Велиша Кадић

Извор: Новости

Advertisements