Vladika JoanikijeДа ли значи да ће Пећка патријаршија која се налази у Метохији и која је до 1918. године била у саставу Црне Горе постати својина државе Црне Горе, пита владика Јоаникије

Митрополите и епископе бира Свети архејеријски сабор тајним гласањем, тако да ни патријарх нема могућност да унапријед буде упознат са избором будућег црквеног великодостојника и о томе одмах обавијести Владу, објашњава епископ будимљанско-никшићки

У нацрт закона о слободи вјероисповијести уграђене су фашисоидне идеје Секуле Дрљевића и сулуда прича која је срушила ловћенску капелу, а зло наслеђе које деценијама поткопава Црну Гору повампирило се кроз овај наказни акт, оцијенио је епископ будимљанско-никшићки владика Јоаникије. Он је у разговору за „Дан“ поручио да људи који предлажу и заступају овај нацрт нијесу схватили да таква прича не може никоме донијети добро, осим нових дубоких подјела и немира у Црној Гори са несагледивим последицама

Владика Јоаникије сматра да се нацртом закона грубо нарушавају секуларност државе, уставно начело одвојености цркава и вјерских заједница од државе, задире се у њихову унутрашњу аутономију, укидају раније стечени правни субјективитети цркава и вјерских заједница и одузима њихова имовина, а држави преносе надлежности карактеристичне искључиво за тоталитарне државе и њихове правне и политичке системе.

Народ препознао злу намјеру власти

Владика Јоаникије наводи да није јасан критеријум по којем се Министарство за људска и мањинска права руководило приликом одређивања мјеста у којима ће се округли столови одржавати.

– Како је могуће да су из учешћа у овој веома важној теми изостављени градови попут Никшића у коме се сваке године за празник Светог Василија Острошког Чудотворца окупља по неколико десетина хиљада људи, или Беране у коме се налази вјековно сједиште једне од најстаријих епархија на територији данашње Црне Горе? Министарство је приликом планирања округлих столова морало да има у виду да ће расправа о питању правног положаја цркава и вјерских заједница који се овим законом покушава уредити изазвати огромно интересовање грађана свих вјероисповијести, а што се показало у Бијелом Пољу и Котору. Међутим, и поред најбоље воље да грађани кроз питања и давање примједби и сугестија укажу представницима министарства да је овај нацрт закона у дубокој противрјечности са Уставом Црне Горе и другим међународним и домаћим прописима, власт је очигледно успјела у намјери да обесмисли скупове у сопственој организацији довођењем на њих распопа Дедеића и његове путујуће дружине. Оваква провокација власти изазвала је спонтану реакцију народа која је имала за последицу оно што су организатори и прижељкивали, а то је спречавање изношења бројне стручне аргументације којом би се показало да је једина судбина овог дискриминаторског нацрта закона његово безусловно повлачење из процедуре. Једно је сигурно, а то је да је народ у свим овим јавним расправама стављајући знак једнакости између власти и распопа Дедеића препознао њихову злу намјеру, којом би се угрозило вјековно постојање Цркве на овим просторима и извршила безочна отимачина храмова и црквене имовине – закључује Јоаникије.

– Многе одредбе, карактеристичне за постојање, унутрашњу организацију, мисију и дјеловање цркава и вјерских заједница, које су, по природи ствари, морале да имају своје мјесто, у овом нацрту закона су изостављене. То је учињено са циљем да се вјерницима, свештенству, вјерским службеницима, црквама и вјерским заједницама што више отежа положај и дјеловање у друштву и у држави и онемогући им се остваривање слободе вјероисповијести онако како се то универзално људско право остварује у демократским државама и друштвима – оцијенио је владика Јоаникије.

Он каже да су бројне одредбе из нацрта закона првенствено уперене против Српске православне цркве (СПЦ), православних вјерника, црногорских држављана, „што су препознали, схватили и јавно саопштили представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице и шира јавност у Црној Гори“.

– Држава би требало да схвати да Цркву чине њено свештенство и вјерни народ који су, поред тога што су вјерници, истовремено и грађани ове државе – каже епископ будимљанско-никшићки.

Према његовим ријечима, на основу чланова 52 и 53 овог акта, нацрт би могао да понесе наслов Закон о национализацији и конфискацији храмова, манастира и друге црквене имовине.

– Посебно је проблематично спомињање 1918. године, односно на које се то границе из 1918. године мисли? Да ли то значи да ће Пећка патријаршија која се налази у Метохији, која је до 1918. године била у саставу Црне Горе, постати својина државе Црне Горе? Како ће аутори овог нацрта закона спровести у дјело „вртање“ цркава и манастира у Боки которској и Пашторвићима кад је општепознато да та територија до 1918. године није била у саставу Црне Горе? И поред добре воље, нијесмо у могућности да схватимо амбицију предлагача овог нацрта закона да се прилози и задужбине вјерника противуставно и противзаконито уписују као државна својина. Свједоци смо ових дана да се вјерни народ, а нарочито стручна јавност са запрепашћењем пита шта ће секуларној држави цркве и манастири? Умјесто да обећаном реституцијом Цркви врати оно што је неправедно отето послије Другог свјетског рата, овим законом се покушава узурпирати оно што јој је преостало – оцијенио је владика Јоаникије.

Упоређујући овај нацрт са законом из 1977. године, који је, како истиче, писан у духу марксистичко-атеистичке идеологије, владика Јоаникије тврди да је „бољи и савременији него што је то случај са рјешењима која се супротно европским и цивилизацијским вриједностима предлажу у 21. вијеку“ .

Истиче и да ће захтијевати да Министарство за људска и мањинска права уважи чињеницу да су предложеним законским рјешењем незадовољни представници свих традиционалних вјерских заједница и цркава у држави и из процедуре повуче „антицивилизацијски и дискриминаторски закон“.

– На дјелу је покушај фалсификовања историје и атак на унутрашње право Цркве, право на сопствено самоодређење. Православна црква је била и остаје отворена да, ради општег добра цјелокупног друштва и државе, помогне Црној Гори да донесе модеран закон којим би се уредила слобода вјероисповијести и правни положај цркава и вјерских заједница. Ми смо са своје стране и досад урадили доста, првенствено кроз организацију Међународног научног скупа у Бару 2008. године, а потом и кроз бројне округле столове дали допринос освјетљавању значајних тема које се односе на ову област – указао је владика.

Као посебно спорну одредбу, епископ будимљанско-никшићки види укидање правног субјективитета цркава и вјерских заједница које вјековима постоје у Црној Гори.

– Наше инсистирање на континуитету стечених права у складу је са самим бићем Цркве која је сачувала свој континуитет, идентитет, субјективитет, имовину и пуну аутономију сагласно канонском праву и поретку православних цркава. Континуитет и субјективитет који су признавале и потврђивале све досадашње државне формације на овим просторима представља минимум онога што треба да препозна и достојно уважи и држава Црна Гора – поручио је он.

Сматра да се са више одредби нацрта закона грубо нарушава аутономија цркава и вјерских заједница и на тај начин се ствара правни основ за неоправдано мијешање државе у њихове унутрашње послове. Једно од таквих рјешења, како наводи владика Јоаникије, односи се на „повјерљиво обавјештавање“ власти прије именовања највиших црквених великодостојника.

– Оно не само да намеће неразумну и неоправдану обавезу за цркве и вјерске заједнице које би умјесто да се као и досад баве вјерским, хуманитарним и социјалним питањима, требало да постану доушници власти, већ имплицира и да се без повјерљивог обавјештавања Владе не може извршити њихово именовање. Власт хоће да себи обезбиједи правни основ како би се неометано мијешала у избор вјерског поглавара чиме би се директно ограничавала и угрожавала вјерска слобода, што је недопустиво. Очигледно да ауторима овог нацрта закона није познато ни то да се у Православној цркви не врши „именовање“, већ митрополите и епископе бира Свети архијерејски сабор тајним гласањем, тако да ни патријарх нема могућност да унапријед буде упознат о избору будућег црквеног великодостојника и о томе одмах обавијести Владу, неке од бројних држава, у окружењу и широм свијета, у којима Српска православна црква има своју канонску јурисдикцију. То досад Влада нити једне државе није тражила од наше Цркве, а поготово не да се такво што врши на „повјерљив“ начин. С друге стране, у Цркви се сачувао стари обичај да се државна власт званичним путем обавијештава о избору поглавара и то је дио међусобног уважавања који се подразумијева и није споран – указао је он.

Ана Топаловић

Извор: Дан

Advertisements