Захваљујући великој љубави према српском народу браће Руса зидни календар са ликом Руског цара Николаја II Романова, стигао је у Ораховац, градић у Метохији у којем живи око 370-оро Срба, у домовима сабијеним око цркве Успења Пресвете Богородице. Календар је као поклон уручен ученицима и професорима Гимназије у Ораховцу уз кратак осврт професора историје на живот и дело Цара Николаја II Романова и његову улогу у Првом светском рату.

А колико српски народ воли своју браћу Русе и колико сматра да је Цар Николај био и њихов цар, видело се по жељи и осталих овдашњих Срба да календар буде и у њиховом дому.

Иначе, зидни календар за 2016. годину са портретом цара Николаја II Романова појавио се у продаји почетком септембра, а портрет Цара Николаја који је на њему је 1915. године насликао познати руски уметник Борис Михајловић Кустодиев (1878-1927). Борис Кустодиев, представник руске интелигенције и поштовалац Свете Царске Породице, није могао остати равнодушан пред светом личношћу Цара. Ово уметничко дело је дубоко психолошко, грађено готово иконографски. Посебан акценат се ставља на боју царске униформе-пурпурну. Уметник је предосећао скоро мученичко страдање Царске Породице. Лик цара је смештен око зидина Кремља-симбола земаљске Русије која је неодвојива од свете, небеске, Русије и показује колику је љубав имао руски народ према своме Цару.

Попут Кустодиева, који је насликао портрет 1915., данас, 100 година после, са пуно радости српски народ се упознаје и обнавља сећање на ово изузетно дело и Цара. Додуше, у примењеном облику-облику који је у духу нашег времена.

Отац Игнатије Шестаков, јеромонах из Сретењског манастира из Москве, је уз календар Србима у Ораховцу и Великој Хочи послао и својеврсно упутство- књижицу ,, О учествовању верника у Евхаристији“. То је уствари документ који представља плод свестраног разматрања овог изузетно важног питања у животу Цркве. На његовој изради се радило дуго времена. У Москви је 2-3. фебруара 2015. године у Храму Христа Спаситеља под председавањем Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила одржано Архијерејско Саветовање Руске Православне Цркве, на којем је овај документ одобрен с тим да касније буде потврђен на Архијерејском Сабору, а њим већ сад у својој пракси треба да се руководе сви архипастири, пастири и мирјани Руске Православне Цркве. Књижицу је на српски језик превела Марина Тодић, а са благословом Сретењског манастира српско издање је штампала издавачка кућа ,,Чувари“ из Београда.

.

Advertisements