ZA ZORANA MILJATOVICA e-mail 2404 2014 podnovosti@t-com.me Српска православна црква у Црној Гори је један од стубова – носача њеног постојања. Била је и остала главни творац и чувар културног идентитета народа који се до 1945. године изјашњавао да је 100 посто српски и православни. То је записано у свим књигама домаћих и још више страних историчара. Како се данас осјећа тај народ то нећемо истраживати. Доминантни су политички ставови; научни приступ је опет гурнут у други план.

Управо сличан закључак читамо у документима интерпарламентарне скупштине 28 православних земаља које су се састале у Москви прошле године (2014.): Русија, Украјина, Румунија, Бугарска, Грчка, Кипар, Бјелорусија, Казахстан и др. Представници Србије су имали „друга посла“ иако су чланови-оснивачи наведене асоцијације од 1995. године. Иначе, ова православна заједница основана је 1995.године на иницијативу Грчке. Данас окупља 28 православних земаља. Нажалост, код нас се више зна рецимо о сличној асоцијацији арапских или неких муслиманских земаља, него о асоцијацији наведених православних земаља. И то је, рекли бисмо онако лаконски, ОК. Проблем је код појаве било какве асоцијације православљабило гдје и посебно на овим нашим југо-просторима.

На засједању у Москви усвојена је декларација министара културе, о којој се у Црној Гори мало зна. У њој је истакнуто „да је православље главни предуслов очувања културног идентитета наших народа“. Земље потписнице, каже се даље у овој декларацији, „изузетно цијене историјски значај и савремени рад Православне цркве која је фактор стабилности, очувања мира у Европи и свијету.“ Предлагачи новог закона о вјерским заједницама у Црној Гори очито имају другачији став у погледу улоге православља у Црној Гори. Зато ћемо их подсјетити на проглас о имовини Цетињског манастира што га је објавио господар Црне Горе 1895. године: „Овијем најсвечаније потврђујемо манастиру право својине земљишта, на ком се цетињска варош, наша престоница, подиже, те дајемо свакоме на знање, да ово земљиште остаје за сва идућа времена у искључивој својини Цетињскога манастира свето и неприкосновено. Света цетињска Митрополија бдиће над овим манастирским правом, Господаром Иваном Црнојевићем дарованим и овим нашим указом потврђеним.“

Митрополит Амфилохије, који спада у водеће теологе православља, и владика Јоаникије на удару су медија зато што указују на слабости поменутог предлога закона о вјерским заједницама у Црној Гори. Узалуд се позивају на традицију. Црна Гора је стара држава. Поједини медији пишу оно што им се каже „са одговорног мјеста“. Па је тако православље у Црној Гори означено као стуб борбе народа Црне Горе против НАТО-а. Црква заиста позива да се не забораве насиље и злочини НАТО-а почињени у Црној Гори 1999.године. Али се она, као и народ Црне Горе, залажу за референдум о том питању: Нека буде како народ каже.

Још драстичнији је примјер наведеног новог закона о вјерским заједницама. Једноставно речено, покушава се наметнути, као што је то

учињено недавно и са новим законом о ЦАНУ. Мало је рећи да је ријеч о класичном антиуставном акту јер не полази од њих и не уважава Уставом загарантована права свих вјерских заједница у Црној Гори и посебно Цетињске митрополије и Српске православне цркве које имају свенародну подршку.

Академик Зоран Лакић

Извор: Дан

Фото: Новости

Advertisements