IMG_20151004_101702-620x350

У разговору за Телеграф отац Саша је рекао да је по сопственој жељи дошао да овде живи литургијски и ради на обнови ове светиње, која ће следеће године обележити 120 година постојања.

Благословом епископа Рашко-призренског и Косовско-метохијског Теодосија после 11 година, саборна црква Св Саве у јужном, албанском делу подељеног града на Ибру је духовно оживела.

Од предпразништва Рођења Пресвете Богородице 20. септембра, свету литургију служи сваке недеље свештеник Саша Митровић, који са својом супругом Маријом живи у парохијском дому у порти цркве.

Црквена порта је опасана бодљикавом жицом са свих страна, објекат обезбеђује Косовска полиција, у самој порти стражари полицајац који легитимише свакога ко уђе у порту.

У делимично обновљеној цркви коју није заобишао мартовски погром 2004. када је оскрнављена и запаљена, као и звоник и парохијски дом, јуче је на светој литургији било 6 верника који су пешице дошли из северног дела града.

Отац Саша им се после литургије захвалио на “жртви коју су поднели” са надом да ће их на следећој бити више.

У разговору за Телеграф отац Саша, је рекао да је по сопственој жељи дошао да овде живи литургијски и ради на обнови ове светиње, која ће следеће године обележити 120 година постојања.

Ово му је прва парохија, завршио је Богословију на Цетињу, а потом Теологију у Београду. Родом је из Пећи, иако је имао само 12 година када је напустио родни град љубав према вери је стекао у Пећкој Патријаршији из које носи успомене, посебно о Савиндану. Његова породица која броји петоро деце, је после протеривања из Пећи остала на Космету. Населили су се у северном делу Косовске Митровице, као дечак је кад год му се пружила прилика под пратњом долазио у цркву Св Саве, а сада је по сопственој жељи у њој парох.

Живот у албанском окружењу није лак, али се сналазе и организују према могућностима, посла има много, а времена за размишљање мало.

– По граду се крећемо искључиво колима, када ме виде у мантији добацују, надам се да ће време учинити своје, навићићемо се једни на друге и то ће престати – каже отац Саша.

Његова супруга Марија је из Грачанице, апсолвент на Медицинском факултету, каже да јој није пријатно кад остане сама, али да се не плаши и да не размишљају о томе да су једини Срби у јужном делу града.

Према речима оца Саше од 2004. године, Срби су организовано у пратњи Кфора, а потом у пратњи Косовске полиције долазили у цркву на храмовну славу, Св Саву и о Васкрсу, а “сада хвала Богу” долазе сами”.

Црква Св Саве се налази на брегу у југоисточном делу Косовске Митровице, на месту које је тадашњи конзул у Косовској Митровици Бранислав Нушић означио, а српски род подигао храм у славу првог просветитеља и архиепископа. По пројекту угледног професора Београдског универзитета, архитекте Андре Стевановића изградјена је у српско-византијском стилу са уписаним крстом 15 x 23 метара висине преко 25 метара, са каменим зидовима дебљине 90 цм, којим је и под био поплочан.

Цркву је красио иконостас, са позлаћеним дверима и иконама ванредне лепоте и вредности, који је осликао Димитар Андронов-Папрадишки из Македоније (1914-1915).

Испред иконостаса се налазио архијерејски трон и престо за крунисање владара.

На истом месту где су мајстори из Велеса направили дрвени звоник, сазидан је нови звоник (1938. године) по пројекту чувеног архитекте Алексанара Дерока. У њему су звонила три звона изливена у Земуну у ливници Пантелић. Пред почетак Другог светског рата додат је сат.

Црква Св Саве освећена је 17.јула, 1921. године, чин освећења обавио је епископ Рашко-призренски Михаило.

У порти се налази и гробље, које је такође у потпуности девастирано.

Извор: Телеграф

Advertisements