THEOTOKOS_PHILERMON Специјално направљен простор у Цетињском манастиру Рођења Пресвете Богородице чека да се двјема међу највећим хришћанским светињама, десној руци светог Јована Крститеља, која је према предању крстила Исуса Христа, и честици Часног крста, на којем је Исус Христос разапет, придружи и трећа – икона Филермоса, која је заштитница Малтешког реда.

Три међу највећим хришћанским светињама путовале су заједно чак пет вијекова, од Блиског истока, преко Малте, Русије, Копенхагена, Берлина, Београда, до Црне Горе, гдје су први пут раздвојене. Настојања Митрополије црногорско-приморске, чије је сједиште у Цетињском манастиру, да се оне поновно споје трају више од пола вијека, пише Анадолија.

Двије светиње, десна рука светог Јована Крститеља и честица Часног крста од 1978. године налазе се у ковчегу Светог Петра Цетињског, који је изложен у Цетињском манастиру, док је икона Филермоса изложена у Народном музеју Црне Горе, смјештеном свега неколико стотина метара од манастира.

Екипа Анадолије добила је посебно одобрење да сними све три хришћанске светиње.

„Ове двије светиње које се налазе у Цетињском манастиру заједно су практично путовале 500 година. Гдје су се год селиле, биле су увијек заједно. У другој половини 20. вијека оне су, на нашу жалост, раздвојене. Овдје се налази десна рука Светог Јована Крститеља која је крстила господа Исуса Христа. Њено путовање од Антиохије до Цетињског манастира је врло интересантно. Поред ње налази се дио честице Часног крста на којему је Исус Христос разапет. Оне су смјештене поред једног од највећих наших светитеља, Светог Петра Цетињског, који је за живота био проглашен свецем, а по којем се често и Цетињски манастир назива манастир Светог Петра“, објашњава Јован Маркуш, публициста и историчар.

Дочек у Москви

Наглашава како су двије светиње смјештене у златне ковчеге који су рад најбољих руских мајстора, који су украшени разним драгим камењем. Ковчеге је наручила царска породица Романов.

„Сами њихови оклопи, кивоти, имају огромну вриједност, поред вриједности које значе уопште за хришћански свијет ове двије светиње. Нажалост, ми немамо, да будемо искрени, у Црној Гори довољно развијен осјећај, не за рекламу у смислу рекламе, него за презентацију нечега“, појашњава Маркуш.

Илуструје то примјером да се током четрдесетодневног боравка у Русији 2006. године више од два милиона људи из Русије, Украјине и Бјелорусије поклонило тим светињама. Међу њима је био и предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко. Колики је спектакуларан дочек направљен доласку десне руке Светог Јована Крститеља у Москви 7. јуна 2006. године говори и податак да ју је, уз тадашњег патријарха Москве и све Русије Алексеја ИИ дочекало више од 80 митрополита, архиепископа и епископа.

Маркуш у разговору за АА појашњава како су све три светиње једно вријеме биле у посједу Малтешких витезова. Наводи да је, када је Наполеон окупирао Малту, пошто су Малтешки витезови били прогнани, њих примио руски цар Павле И Романов, који је био и велики мајстор малтешког реда, којем су они у знак поштовања поклонили те три светиње. Након Октобарске револуције, оне су илегално изнесене из Русије. Мајка руског цара, Марија Фјодоровна, је то понијела у Копенхаген. одакле је била.

Послије њене смрти, преко Берлина светиње су дошле до Београда. Њих је донио руски митрополит Антоније Храповицки, који је био поглавар руске заграничне цркве, у знак поштовања што је послије бољшевичке револуције 30.000 чланова руске интелектуалне елите нашло спас у тадашњој Краљевини Југославији. У знак поштовања, предао их је тадашњем југословенском краљу Александу Карађорђевићу.

Његов син Петар ИИ Карађорђевић их је 1941. године, напуштајући Београд, пренио у манастир Острог, у Црну Гору, гдје су остали до краја ИИ свјетског рата. До њиховог раздвајања долази у вријеме бивше социјалистичке Југославије.

„Нажалост, тадашња УДБА, која је опљачкала манастир Острог, поред ове двије светиње узела и трећу – икону Филермосу. Ове светиње су враћене 1978. године Цетињском манастиру, односно Митрополији црногорско – приморској, а изложене су у кивоту. Прије тога су биле у параклису за који је Влада Црне Горе била дала средства да се уради. Намијењено је било да се, као што су увијек биле кроз историју, поновно споје заједно. Међутим, тадашња власт, односно Извршно вијеће Црне Горе, које је било надлежно, вратило је само ове двије светиње“, наглашава Маркуш.

Истиче да је икона Филермоса, умјесто у Цетињски манастир, смјештена у музеј.

„То није слика. Има сасвим другу вриједност. Изложили су је у неки ходник. Простор гдје је икона Филермоса је једна канцеларија поред ходника у бившој згради Владиног дома. Њима то ништа не значи. Икону Филермосу гледају као слику“, наводи Маркуш.

Он је од 1988. до 1990. био предсједник Општине Цетиње (градоначелник), а прије тога четири године предсједник Извршног одбора (градске владе) Цетиња. Интересовало нас је да ли је, као први човјек Цетиња у то вријеме, тражио од власти Црне Горе да се икона Филермоса врати Цетињском манастиру.

„Био сам на челу града у времену када још нијесу на свјетло дана изнесени сви подаци. Када сам сазнао све чињенице, када је требало ми смо и протестовали. Али, то је био разговор са глувим људима. Да сам у позицији, да имам исламску или јеврејску светињу, не бих је држао у ходнику, већ бих је вратио у џамију или синагогу гдје јој је мјесто. Говоримо о неодговорном односу према светињама и то ће рећи сваки малтешки витез“, наводи Маркуш.

Директор Народног музеја Црне Горе Павле Пејовић у разговору за Анадолу Агенцy изразио је увјерење да ће икона Филермоса остати код њих.

Икона у плавој капели Народног музеја

„Овдје имамо плаву капелу, ту је смјештена икона Филермоса која се сматра да је једна од највећих хришћанских светиња и највећа светиња Малтешког реда. Стицај историјских околности је довео овдје. Она је послије Октобарске револуције стигла у Београд и била у двору Карађорђевића. Из Београда је 1941. године донесена и била сакривена у манастиру Острог, гдје је пронађена, и послије тога је чувана у трезору полиције. На крају је донесена одлука да се изложи. Честица Часног крста и рука Јована Крститеља су у Цетињском манастиру, Филермоса је у Народном музеју Црне Горе“, наводи Пејовић.

Истиче да она „није власништво ни музеја ни државе, већ културног свијета“.

„Ми о њој водимо бригу на један добар и професионалан начин. Она је једноставно културно добро које припада читавом свијету. То што је код нас је стицај околности. Мислим да ће остати код нас. Мислим да постоје неке идеје да се измјести, да се за њу прави посебан простор, али видјећемо шта ће бити са тим. То изискује доста трошкова. Постоји идеја да се у цетињској пећини адаптира један простор у којем би била смјештена. Како ће то ићи и шта ће се дешавати у будућности, збиља не могу то да предвидим“, наводи Пејовић.

Икону Пресвете Богородице Филермске насликао је половином првог вијека свети апостол и еванђелист Лука. На њој је лик Мајке Божије, а наводи се да се испод налази лик Исуса Христа. Опточена је златом, а украшена дијамантима, рубинима и сафирима чији је централни, у предјелу груди, украден. Лик је окружен с осам шиљака, симбола Малтешког реда.

Богатство манастирске ризнице

У оквиру Цетињског манастира налази се једна од највриједнијих ризница, у чијој збирци се чувају неки од јединствених примјерака у Европи.

Највриједнији дио ризнице су примјерци рукописа од 13. до 18. вијека. Оно по чему је Цетињски манастир ушао у анале културне баштине, првенствено је појава у XВ вијеку прве ћирилићне јужнословенске штампарије. Она је у историји свјетске штампарије значајна и по томе што је то прва државна штампарија у Европи. Ризница посједује четири примјерка Октоиха првогласника из штампарије Црнојевића. Садржи и примјерак прве ћирилићне штампане књиге из 1491. године, краковски Часослов из штампарије Швајполта Фиола.

Међу бројним иконама које се налазе у ризници Цетињског манастира, по својој умјетничкој вриједности се истичу оне из раног и позног времена итало-критске школе, као и икона Богородице са Христом, поклон абисинског (египатског) краља краљу Николи, израђена од ружиног дрвета с интарзијама од слонове кости у сребреном окову и натписом на арапском језику, рад иконописаца из Сирије.

У ризници се налази и крст владике Рувима ИИ Бољевића, рад мајстора Ђура Чајничанина из 1634. године, епитрахиљ Светог Саве с краја XИИ вијека, митра митрополита Висариона Бориловића из 1672. године, те круна светог краља Стефана Уроша ИИИ Дечанског из 1321. године.

Веома интересантно је и да се у збирци текстила налази плаштеница коју је руска царица Екатарина ИИ, у знак искреног покајања, послала са другим поклонима Светом Петру Цетињском. На тканини, тамно црвеном плашту, налази се у олеографији приказано Христово тијело, веома рељефно, са везеним дјеловима одјеће и тканине на којој лежи, а око цијеле плаштенице исписана је молитва.

Извор: Cafe del Montenegro Portal

Advertisements