Вукић Илинчић

То су они исти који су, кад је Тито нестао, узвикивали: И послије Тита – Тито! Та ретардираност ума злоупотребљава данас фотографије, с намјером да нашкоди митрополиту, само зато што неће да буде њихов духовни вођа, по њиховим узусима

Ових дана режимски медији објавили су фотографију на којој наш високопреосвећени митрополит Амфилохије наводно љуби руку Јосипа Броза, убијеђени да су дошли до „епохалног открића“, да владика љуби руку њиховог вође и идеолошког оца. Сва њихова открића те врсте, опште је познато, почивају на фалсификатима и фотомонтажама. Њихова вјечна опсједнутост Брозом види се и по овој фотографији, али и то да уопште нијесу мијењали методе. Као да су стали на оном нивоу послије рата и на техници коју им је дао Стаљин прије 1948. године.

Ти исти истраживачи данас тумарају по Црној Гори, не сналазећи се у духовном и идеолошком смислу, јер су једног вођу замијенили другим, али им је још остала жал за оним првим и јачим. То је синдром људи који не могу да сами дјелују, него мора неко да их води. У својим нискостима толико су огавни да превазилазе и сами себе.

То су они исти који су, кад је Тито нестао, узвикивали: И послије Тита – Тито! Та ретардираност ума злоупотребљава данас фотографије, с намјером да нашкоди митрополиту, само зато што неће да буде њихов духовни вођа, по њиховим узусима. Због тога су неуспјешно-наравно и регистровали своју цркву.

А кад је Тито нестао, за вријеме сахране и телевизијског преноса, многи од њих, размиљели су се по четничким (непријатељским) кућама, да припазе хоће ли ко од чланова издајничке фамилије рећи какву грку о њиховом узвишеном вођи и освједоченом србомрсцу. Поменућу случај мог рођака, код ког су били цио дан осматрајући сваки гест и мимику, појединачно, сваког од чланова породице.

Митрополиту Амфилохију и његовој браћи, а посебно његовом оцу Ћиру Радовићу, припада највећа заслуга што је лавра Немањића сачувана од истих тих титоиста. Наиме, Манастир Морачу су били претворили у шталу, а једно вријеме у магацин неопране вуне. Пошто су скоро све свештенике побили од Везировог до Зиданог моста, отац Ћиро се највише старао, колико је било у његовој моћи, да од Манастира, саграђеног још 1252. године, сачува што се сачувати може. И сачувао је. Није случајно то што му је Бог дао у фамилији једног владику, неколико свештеника и бројно потомство.

За ове фото-стручњаке народ је добро рекао: сјела руга покрај пута, па се руга, или: не лаје пас ради села, него ради себе. Оваквим фалсификатима покушавају да сакрију њихово љубљење у скуте и Тита и свих који су на власти, до данас.

Хоће да се заборави да су баш они и њихови ближњи Титу одавали „почаст“ која представља случај за стручњаке који проучавају психопатолошка стања људи. Наиме, поменућу један догађај, негдје баш изнад Манастира Мораче. Приликом диктаторове посјете Црној Гори, Подгорици и Колашину, знајући да вођа воли убијање племенитих животиња, организовали су удбаши хајку на јелена, како би му недужна животиња дошла испред нишана. Пошто су закључили да би пси били непоуздани, а сумњали су и да их има убачених, они су лично лајали и кевтали. Јелен је налетио на једног који није одолио и устријелио га. Умало га нијесу његове колеге линчовале. Спасио га је, кажу, лично Броз, који се слатко исмијао њиховој генијалној идеји и тако ипак задовољан продужио даље.

Ово не пишем да бих одбранио митрополита, он је толико духовно и интелектуално јак да се свих ових година одбранио од таквих лилипутанаца и њихових небулоза. Ово пишем јер сам се, гледајући поменуту фотографију, сјетио њиховог кевтања како би диктатору нагнали јелена на мушицу.

Јер, ништа новије нема на овим просторима ни данас, као и раније, у земљи бесудној, гдје су и великог Растка Немањића (Светог Саву) прогонили, као и све оне који нијесу били на линији. Зато је и најбоље завршити ријечима Светог Саве, који је једном сличном приликом изговорио: „Проклета је она земља гдје су пси пуштени, а камење свезано“!

Вукић Илинчић

(Аутор је доктор историјских наука)

Извор: Дан

Фото: youtube.com

Advertisements