sajamknjiga2015_5806

„Цетињски манастир” свјетионик изабранима Издавачко – информативна установа Митрополије црногорско-приморске „Светигора” вратила се са јуче завршеног 60. Београдског сајма књига са наградом. „Светигори” је припала новоустановљена награда Међународног сајма књига у Београду Најбољи издавач из дијаспоре, и то за монографију „Цетињски манастир”. Награду за најбољег издавача из дијаспоре „Светигора” је равноправно подијелила са Западноамеричком Епархијом Српске православне цркве и издавачком кућом „Себастијан прес” из САД, којој је награда припала за књигу „Хришћанска баштина Косова и Метохије – историјско и духовно средиште српског народа” објављену на енглеском језику.

Како истиче отац Радомир Никчевић, директор ИИУ „Светигора”, награда је подстицајна.

– Сви ми, који смо годинама окупљени око „Светигоре” и њене издавачке дјелатности, знајући да спасење није само лично дјело појединачног човјека већ плод заједничког труда и љубави, засновано на истрајном служењу Истини, у том контексту, као производ заједничког рада и схватамо ту награду. Апостол Павле упоређује Цркву са тијелом, састављеним од много членова, гдје око не може бити рука, нити рука срце, а Свети Василије каже: „Служење Цркви је различито”. Свако треба да ради оно што најбоље зна, за што је позван и за што има благослов Цркве. Цетињски манастир, као престо црногорских митрополита, у својој вјечној љепоти, и данас је, као и кроз вјекове своје историје, кула стражара над Црном Гором и њеним житељима. Тако ова књига, обиљем историјских података и мноштвом дивних фотографија и ликовних прилога, које су с правом мјером и пропорцијом одабирали Јован Маркуш и Мирко Тољић, на очигледан, видљив и савременом човјеку близак начин читаоца уводи у тајну храма, приближавајући му духовни свијет и откривајући му небеску љепоту Православља. Наше техничко и неважним информацијама испуњено вријеме све више прљавим и ружним сликама и ријечима запљускује савременог човјека, који као да више нема чистог ваздуха да се окријепи и опорави, па ми се чини да су овакве књиге, које својом тихом свјетлошћу окрепљују, неопходне и љековите данашњем, од свашта умореном, читаоцу – каже отац Никчевић.
Награде су „Свегигори” и другим добитницима сајамских награда уручене прекјуче у препуној сали „Иво Андрић”, гдје је награду Издавач године понио „Службени гласник“. Предсједник жирија проф. др Драган Симеуновић и чланови Весна Капор, мр Милица Лилић, проф. Слободан Кањевац и књижевник Срба Игњатовић, у најужи избор је укључио „Креативни центар“, „Катену Мунди“, „Логос“, „Агору“ и „Архипелаг“.

„Службени гласник“ спада у ред најплоднијих издавача, и по издавачком дијапазону као и по објављеним садржајима.

– Иако ни „Службеник гласник” протеклих година нису мимоишле разне издавачке слабости и промашаји, он је ове године несумњиво једна од оних издавачких кућа које заслужују епитет издавача године – стоји у образложењу жирија.

Награда за Издавачки подухват године припала је равноправно књигама „Вук наш насушни” Милована Витезовића и едицији Филолошког факултета у Београду „Језик и књижевност“ на руском језику.

Према образложењу жирија, Витезовићево вишедеценијско бављење дјелом, животом и реформаторским подвижништвом Вука Стефановића Караџића преточено је у овај ауторски монумент. Монографија је богато илустрована, савремено опремљена и представља преглед цијеле епохе и освјетљава Вука као појединца, човјека и културног јунака. Едиција „Језик и књижевност“ београдског Филолошког факултета представила је српску усмену и средњовјековну књижевност, као и битне домашаје српске и руске науке о књижевности и културне везе два народа.

Награду Дјечја књига године дијеле равноправно књига Раше Попова „Необичне приче о спортистима света и Србије“ (Боокланд) и едиција „Овако се живело – Лепенски вир“ (Креативни центар).

– Раша Попов је у награђеној књизи на траговима стварних догађаја из живота познатих и успјешних спортских личности, а књига се одликује необичном духовитошћу и луцидношћу и на тај начин васпитно дјелује на развој дјечје креативности, док је „Лепенски вир“ вриједан зато што доприноси да млади читаоци сазнају нешто више о томе како су живјели становници подручја Ђердапске клисуре у мезолиту и неолиту – каже жири. Поред Награде за најбољег издавача из дијаспоре, ове године установљена је и награда за Најбољу књигу из области науке. Признање за допринос у области науке равноправно је припало Ћемалу Б. Долићанину и Анатолију Антоневичу за књигу „Дyнамицал Сyстемс Генератед бy Линеар Мапс“ и Учитељском факултету у Београду за „Лексикон образовних термина“. Специјално признање за Издавача у протеклој години је припало је кући „Арс Либри – Задужбина Владете Јеротића“, а специјално признање за књигу је припало Књижевној заједници „Борисав Станковић“ (Врање) за књигу Јована Хаџи-Васиљевића „Јужна стара Србија”.

Минимализам на цијени

Жири за избор Најлепше књиге у саставу Југослав Влаховић (предсједник), Тијана Којић и Оливера Батајић Сретеновић, додијелио је награду „Богдан Кршић” издању „Филмус – Приче о филму Слободана Шијана” Службеног гласника. Жири је оцијенио да је посебна вриједност овог издања минималистичко рјешење корица а да је обиље визуелног материјала зналачки и прегледно представљено. Свеукупно ова књига мањег формата оставља велики утисак, навео је жири. Специјално признање за младог дизајнера исти жири додијелио је дизајнерској групи „Метаклиника” из Београда за опрему књиге „Душановац. Пошта Саше Илића”.

Живана Јањушевић

Извор: Дан

Фото: sajamknjiga.rs

Advertisements