VELIBOR-DZOMCИЗЈАВА ЗА ЈАВНОСТ

поводом пресуде Управног суда по тужби Велибора Џомића против МУП-а Црне Горе поводом одбијања захтјева за одобрење привременог боравка

Управни суд је својом пресудом поништио шесто по реду незаконито решење МУП-а Црне Горе којим је одбијен мој захтјев за одобрење привременог боравка из 2011. године. Подсјећања ради, због тог незаконитог решења, МУП ми је 8. фебруара ове године наложио да истог дана напустим Црну Гору и пуних шест мјесеци ми није дозвољавао улазак без обзира што ми никада није изречена мјера забране уласка.

Гдје је сада и шта послије нове пресуде може да каже извањи министар унутрашњих послова Рашко Коњевић из Перина Хана код Зенице? Зашто је 9. фебруара ове године у изјави за Радио Антена М дрско обмануо јавност да ”Џомић нема спор са МУП-ом”, а добро је знао да је управни спор пред Управним судом Црне Горе покренут против МУП-а мојом тужбом која му је достављена пет дана раније преко писарнице? Гдје је сада и шта може да каже извањчев налогодавац Ранко Кривокапић, који је деведесетих као резервиста ЈНА на војном дајцу и са паповком јуначки стизао до Хрватске?

Када сам излазио из Црне Горе 8. фебруара изјавио сам да је шесто по реду решење МУП-а најнезаконитије од свих претходних и да су током поступка моја законска права као странке брутално кршена. Са том праксом је настављено и касније када је Управни суд донио судско решење којим ми је одобрио останак и боравак у Црној Гори до окончања управног спора, па чак и када је одбио жалбу МУП-а на то решење. Управни суд се, по ко зна који пут, показао као суд који суди по закону без обзира ко су странке у поступку.

Поносно изјављујем да фијаско, по ко зна који пут, овом пресудом није доживјела држава Црна Гора него извањац Рашко Коњевић, који је по закону одговоран за рад Министарства. Државу су на овом предмету обрукали типови којима су пуна уста владавине права и једног дана ће због тога морати да одговарају. Извањац није имао храбрости да потпише решење него је испред себе, без валидног овлашћења, истурио времешног Абида Црновршанина, који је и у вријеме доношења решења у мом случају морао бити у пензији по сили закона. Управни суд је све то констатовао у својој пресуди. Све списе из овог предмета ћу објавити у књизи која ће се ускоро изаћи из штампе.

Очекујем да у поновљеном поступку МУП коначно почне да поступа законито и да ми одобри привремени боравак и тиме оконча своју бруку која у мом предмету траје скоро пет година. Наравно, МУП је дужан да примијени одредбе Закона о странцима, који је важио у вријеме када сам поднио захтјев, тј. поступак мора да оконча по старом, а не по новом закону.

Пресуду Управног суда ћу доставити Омбудсману како би се окончао поступак за утврђивање дискриминације у мом случају, а од Тужилаштва очекујем да подигне оптужницу против службеног лица МУП-а које ми је у фебруару ове године ”на ријеч” забранило да остварим права која ми је признао суд. Правда је спора, али достижна.

Advertisements