DSC_0416

Саопштење за јавност

6. новембар 2015.

Поводом недавне медијске најаве о ”пројекту измјештања Богородице Филермосе у Цетињску пећину”, Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије послао је ових дана градоначелнику Престонице Цетиње г. Александру Богдановићу писмо у којем исказује снажно противљење Митрополије таквој идеји.

Писмо је прослијеђено и другим надлежним органима и институцијама које се помињу као сарадници и подржаваоци овог пројекта: Министарству културе, Министарству одрживог развоја и туризма, Управи за заштиту културних добара и Народном музеју Црне Горе.

У прилогу саопштења достављамо текст писма.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Градоначелник Пријестонице Цетиње

г. Александар Богдановић

Ц е т и њ е

Поштовани г. Богдановићу,

У ”Побједи” од 2. новембра ове године, објављен је чланак о ”Пројекту измјештања Богородице Филермосе у Цетињску пећину”. ”Побједа” наводи Вашу изјаву да би радови на реконструкцији пећине могли почети већ на прољеће идуће године; да је Пријестоница Цетиње у претходном периоду покренула и комплетирала поступак израде пројектне и планске документације; да је тај пројекат саставни дио и буџета Црне Горе за ову годину и да је вриједан око 1,8 милиона евра. Уз то изјављујете да ће међународни јавни тендер бити објављен током наредне седмице, као и да је овај пројекат наишао ”на позитиван пријем код свих релевантних институција, почев од Министарства културе и Министарства одрживог развоја и туризма.”

Оно што је, поштовани г. Градоначелниче, у најмању руку несхватљиво и зачуђујуће, да од свих ”релевантних институција” укључених у остварењу овог Вашег пројекта, није укључена, чак ни обавијештена Црква као институција која је створила, сачувала и била вјековни ималац и власник (на Истоку и на Западу), не само иконе Богородице Филеримске, него и друге двије светиње (дио Часног Крста Христовог и Десница Св. Јована Крститеља), које се налазе у Цетињском манастиру. Упућујући Вас на књигу Радомира Булатовића, бившег директора Цетињских музеја ”О три хришћанске светиње”, слободни смо да Вам скренемо пажњу на основне податке о ове три светиње. Од Јерусалима, преко Антиохије и Цариграда, Крсташки ред Јовановаца, потоњи Родоски, па Малтешки ред, држао их је у свом посједу до турске окупације Родоса (1522 – највероватније у данас обновљеном православном манастиру Богородице Филеримске, по коме је икона и добила своје име), а онда их пренио преко Италије и Француске на Малту. Ту су пребивале, у част Свете Руке, подигнутом катедралном храму Светог Јована Крститеља, све до Наполеонове окупације Малте и укидање Малтешког реда (1798). Тада их је велики магистер Малтешког реда Павле Гомес однио у Санкт Петербург и предао их руском цару Павлу I Романовом (1799), од тада покровитељу Малтешког витешког реда. Тај датум (20. октобар) се литургијски до данас прославља у Руској и нашој Цркви. Светиње су похрањене у дворској цркви, а у част њихову је подигнут величанствени храм у Гатчину, царској дачи, гдје су изношене сваке године, по четрдесет дана, на поклоњење милиона православних Руса. Спашене старјешином овог храма (1917) од Револуције, преко његовог брата Митрополита Естоније, предате су Марији Фјодоровној, царици мајки. Чуване у руским храмовима Данске, Холандије и Берлина. Царица мајка, преко избјеглог Митрополита кијевског Антонија Храповицког (+1936), предсједника Синода Руске Заграничне Цркве у Сремским Карловцима, поклонила је ове светиње (1932), у знак благодарности за пријем у Краљевину Југославију стотина хиљада избјеглих Руса, краљу Александру Карађорђевићу. Светиње су похрањене у дворску цркву Светог Андреја Првозваног, гдје је вршио богослужење дворски свештеник постављен од тадашњег Патријарха српског Варнаве. Приликом Хитлеровог априлског бомбардовања Београда (1941), тадашњи Патријарх српски Гаврило Дожић, дугогодишњи Митрополит пећки и црногорски, и краљ Петар II Карађорђевић, долетјевши авионом у Никшић, ноћили су у манастиру Острогу и 14. априла предали као завјештање три светиње Манастиру Острогу и острошком игуману Леонтију Митровићу. Патријарх Гаврило је ту и ухапшен од Њемаца, да би крај рата дочекао у Дахауу. Пошто се од једног бившег острошког ђака сазнало за светиње, ондашња Удба (1952) их је насилно узела (игуман Леонтије је осуђен на двије године затвора, које је одлежао у Богдановом крају) и привремено их похранила у касу замјеника Републичког секретара за унутрашње послове. На молбу Митрополита црногорског Данила (18. јануара 1978) да му се врате све три привремено узете светиње, ондашње власти су вратиле Митрополији – Цетињском манастир само Дио Часног крста и Десницу Светог Јована, а икона Богородице Филеримске привременоуступљена Цетињском музеју, највјероватније на рестаурацију (без главног драгуља на грудима, кога је вјероватно неко од удбаша скинуо и поклонио својој жени или продао). Тако се ова икона, коју је по предању насликао Апостол Христов Лука, по први пут у својој хиљадугодишњој историји нашла ван храма, одвојена од друге двије светиње.

Сазнавши све ово ми смо не једном послије деведесетих година тражили да се икона врати Цркви у Цетињски манастир. У циљу тога, послије једне посјете тадашњег (и данашњег) премијера Владе Црне Горе г. Ђукановића Цетињском манастиру, добивши 200 хиљада марака од Владе Црне Горе, у ту сврху опремили смо малу капелу уз манастирски храм посветивши је Светом Јовану Крститељу за смјештај све три светиње. Нажалост, обећање да ће икона бити враћена Митрополији – Цетињском манастиру није испуњено. Остало све знате…

А и ми смо, ево, сазнали, садржај и намјере Вашег пројекта са овом свехришћанском светињом у циљу њеног, први пут у њеној двијехиљадугодишњој историји, смјештаја у Цетињску пећину, како би, по директорки Управе за заштиту културних добара А. Мирановић, пећински пројекат измјештаја иконе Богородице ”у будућности био кључни покретач религиозног туризма у црногорској престоници”.

Питање је, међутим, за сваког иоле здравомислећег човјека: Има ли ишта антирелигиозније и, да не кажем, антикултурније, од овог намјераваног претварања ове свехришћанске светиње у пагански фетиш, а пећине у идолиште поред ћивота Светог Петра Цетињског, како би се преко њега, наводно, обогатила црногорска престоница?! Макар кад би ова пећина била она кромањонског прачовјека, а не крашка пећина из које повремено вулкански као гејзир избију подземне воде, угрожавајући и плавећи сво Цетиње! Пагански фетиш и одговара богу мора Посејдону, а овај пројекат би одговарао обома, сагласно овим новим цетињским културтрегерима… Зар не би било боље да се та немала опредјељена средства за уређење пећине подјеле цетињској сиротињи као благослов Богородице Филеримске?

Поштовани Градоначелниче, да би могли располагати и у своје антирелигиозне, антикултурне, антиздраворазумске пројекте укључивати икону Богородице Филеримос, без знања и сагласности Цркве којој она припада, и од које је, без икаквог правног акта, одузета, мораћете правно на суду доказати, заједно са Цетињским музејима, начин стицања власништва и посједа над овом Светом иконом. У Записнику од 18. октобра 1952. године, од лица Удбе која су ”заплијенила” ове три светиње у Острогу изричито се каже да су (”три кутије са иконама позлаћеним”) – ”власништво Петра Карађорђевића, бившег Краља Југославије”, а да је ”икона… окована златом и украшена скупоцјеним камењем” само ”уступљена Музеју на чување, коришћење и одржавање” – до даљњег. Тако каже у свом акту од 20. јануара 1978. године ”Музејима Цетиње”, предсједник Републичке комисије за вјерска питања Радивоје Брајовић, који Икону привремено ”уступа” Музејима.

Са горе наведених разлога очекујемо од Музеја Цетиње да коначно преда икону Богородице Филеримос Митрополији црногорско-приморској, којој је она повјерена од самог власника (то може бити потврђено на суду и од његовог директног насљедника коме је враћена дворска црква Светог Андреја Првозваног у Београду). Било какав пројекат о Икони без сагласноти Цркве и одвојене од друге двије светиње – противзаконит је и недопустив, поготово овакав пројекат који скрнави и обесвећује ову Светињу свехришћанску, дугорочно је угрожавајући пећинским идолиштем по први пут на такав начин у њеној хиљадугодишњој историји. Уколико Икона не буде што скорије присаједињена другим двјема светињама, Црква ће морати да судским путем заштити ово бесцијен благо.

С поштовањем,

Архиепископ цетињски

Митрополит црногорско-приморски

+Амфилохије с.р.

Advertisements