Многа чудесна исцељења дешавају се људима који су макар једном ишли на гроб оца Гаврила (Ургебадзе). Била су таква чуда и са мном, и у мојој породици, и са мојим друговима и блиским људима. Чудо – то је један тако велики догађај који сигурно човеку није откривен потпуно.

Пре десет година иза левог уха појавила ми се израслина величине препелициног јајета. Јако сам била забринута, због великих болова нисам могла да спавам ноћу, било је немогуће да ставим главу на јастук. Болест се погоршавала такође сваки пут при промени времена. Нисам могла да изађем на улицу: питали би ме шта се дешава са мном и све је то било веома непријатно.

Доктор је рекао да обавезно треба урадити пункцију а затим и операцију. Упозорили су ме да се израслина налази на месту где су основе за говор и слух и да због тога може да се деси да последице не буду баш сјајне, то јест – може да се деси да изгубим слух или да престанем да говорим. Решила сам да не радим ништа. Од такве пресуде доктора није ми било лако.

Моја комшиница Наира Болквадзе, знајући све то, пажљиво ми је рекла да постоји једно чудотворно уље старца Гаврила, од кога се људи лече. Она ми је објаснила како је потребно користити то уље, сама је долазила и два три пута дневно стављала на болесно место уље из кандила старца Гаврила. Тада о оцу Гаврилу нисам ништа знала. У року од три месеца израслина је сасвим ишчезла. То је било такво чудо да сви који су видели ту израслину нису могли да схвате на који начин је она могла да нестане. Ето тако је у мој живот ушао отац Гаврило. Ишла сам у цркве и хвалила Господа за све. Сигурно да ни ја сама тада до краја нисам разумела и схватала све оно што се десило.

Кроз неколико година се разболела моја ћерка, Надежда Меликишвили. Њена болест: леукемија, обољење крви – целу породицу је оставила у таквом шоку да смо једва преживели то тешко време. Одвели смо је у Институт за крвна обољења. Резултати анализа су били час добри час лоши. Једног дана ћерка нас је сама замолила да пођемо на гроб старца Гаврила у Мцхету. Ми смо се, разуме се, сложили са тим и брзо пошли. Молили смо се непрестано, мазали је уљем и оставили све у Божијим рукама. Дошло је до тога да се она – потпуно излечила.Господ, Пресвета Богородица и старац Гаврило, дали су ми по други пут моје дете.

Мој муж има друга кога су болели зглобови. Током дугог низа година он је користио разне лекове али ништа му није помагало, никаквог резултата није било. Имао је такве болове да није могао ни прст да подигне, да савије колена. Предложила сам му да на оболела места ставља уље са гроба старца Гаврила. Гледао је на мене и смејао се. Видела сам да је у њему остало сасвим мало вере.

Једног прелепог дана он је дошао до нас у таквом стању да није могао ни да савије руке, ноге..једва се попоео уз степенице и изговорио: „Молим вас, одведите ме на гроб старца Гаврила“. Супруг, ја и наше две ћерке смо без речи кренули. На путу сам са ужасом гледала како човек не може да ухвати волан и како једва држи ногу на педали. Молила сам се и одједном ми је пришла мисао, да је он, наш пријатељ, по вероисповести грегоријанац а ми га водимо на гроб православног старца. Нисам знала шта да радим, да ли је могуће или погрешно њега водити на гроб старца Гаврила, али видевши са каквом је вером пошао ућутала сам и у души изговорила: ако је то грех, нека тај грех на мене иде. Када смо дошли у Мцхету, у манастир Самтавро, он је једва изашао из аутомобила. Када смо дошли до гроба није могао да се поклони и ми смо му помогли. Он се молио и ми смо се молили такође за њега код благословеног старца Гаврила. Прошло је отприлике 15-20 минута и он је устао, исправио се и ми смо у тишини пошли ка колима. Удивили смо се тој лакоћи са којом је устао, а када је са обе руке узео волан од радости нико није могао ни реч да изусти. И тек када смо дошли у Тбилиси он је схватио шта се десило!

После тога се излечио и није осећао више ужасне болове.

Ето таква чуда ствара наш старац Гаврило, прослављајући име Божије а ми, грешни људи, настављамо да грешимо.

На томе се чуда оца Гаврила не завршавају већ се продужују!

2010 године родила ми се унука, Анастасија Зурабашвили. Детету се, када је имала 4 месеца, иза увета појавила црвена флека. Показала сам унуку педијатру и почели смо да водимо рачуна о томе. Флека је почела да мења боје, из јарко црвене прешла је у бордо да би се затим увеличала и почела да крвари. Педијатар је дао дијагнозу: хеманигиом. Послали су нас на онколошку клинику. Анастасији је било тада 4 месеца. Главни хирург болнице је рекао да је потребна операција. Питали смо: „Ако сада не уради операцију, колико још имамо времена?“ Доктор је рекао, неколико месеци и то под условом да хемангиом не настави да се шири. И наравно, знали смо куда треба да идемо, са криком за помоћ следећег дана смо дошли у Мцхету на гроб старца Гаврила. Наше молитве су биле услишене, и кроз неколико месеци хемангиом је сасвим нестао. Доктори су говорили да је са медицинске тачке гледишта то потпуно необјашњиво. А ми већ знамо ко је направио чудо!

Господ је заступањем старца Гаврила спасио моју унуку, која сада има три године. Када смо ишли у Мцхету, она је села на колена и својим малим ручицама је мазила гроб старца, прислањала главу на гроб, крстила се. Када смо је питали шта ради, рекла нам је да разговара са вољеним оцем Гаврилом. Чак и то мало створење разуме и осећа каква благодат долази од нашег вољеног старца Гаврила.

Драга браћо и сестре, са љубављу у Христу вас молим: не очајавајте, молите Бога, замолите оца Гаврила, и сваком ће бити дато по вери његовој. Старац Гаврило је је увек сејао и изливао љубав на оне који га окружују, укрепљавао људе ка вери и давао им наду.

Марија Меликишвили
Материјал припремио: Константин Цервадзе
Са грузинског: Мариами Горгадзе
Са руског: Слађана Митровић
Извор: Православие.ру
Advertisements