Магија – Опростите ми што сам оваква: имала сам несрећу, – обратила ми се интелигентна пријатна жена са великим хематомом испод ока, дошавши са својим осамнаестогодишњим сином.

– А шта вам се десило? Како могу да вам помогнем? – питао сам жену која је страдала.

– Бринем се због свог сина Тимура – почео је да чује глас који га наводи на убиство.

– Одавно чујеш тај глас? – обратио сам се младићу.

– Трећи дан. Он себе назива Андрејем из Магадана, – одговорио је млади човек.

Нама у Руску Православну Цркву у Душанбеу често долазе муслимани, који моле за помоћ од последица злих духова. При томе их нама шаљу муслимански свештеници, муле, говорећи да у њима седи руски демон и да због тога треба да иду у руску цркву. То је наравно, нетачно: демони немају националност, мада могу, као у овом случају, назвати себе руским именом, да би наивним људима измучили главу. Не сретавши се по први пут са таквом ситуацијом питао сам директно жену:

-Да ли сте се обраћали врачарама?

Она се збунила од неочекиваног питања и након неколико тренутка ћутања је признала:

– Да, пре недељу дана.

– А када сте доживели несрећу?

– Пре пет дана.

– И трећег дана је ваш син чуо демонски глас. Да ли сада разумете зашто се вама то све догодило?

– Да, разумем: ја сам крива. Појавиле су се потешкоће у породици и на послу код мужа. И због тога сам пошла код неке бабе, врачаре, – одговорила је жена сагнувши главу.

Код једног у породици не иде добро, неко се несрећно заљубио, код другог има проблема на послу, код трећег нема посла, четврти мисли да је проклет, – и сви они иду слугама злих духова. И дешава се затим: муж оставља љубавницу и враћа се жени, а верни муж изненада одлази љубавници која га је зачарала; на послу долази до пораста каријере или се отварају нове пословне могућности, и проблем је, изгледа, негде ишчезао. Али, ускоро ће се разјаснити да то није дугог века. Муж постаје зао и агресиван, деца отказују послушност, на послу, да би опстали, бивају принуђени да дају и узимају мито живећи у непрестаном страху да ће бити ухваћени и послати у затвор, или, као у последњем случају – нерећна демонска опседнутост њеног сина. И људи, уместо да се пробуде и кажу шта их је повезало са нечистом силом трче опет ка врачарама, спремни на то да им дају било какве новце, да би опет добили решење проблема.

Магија делује. И то делује на следећи начин: врши се одређени магијски ритуал у коме се употребљавају светиње: освешћене свеће, тамјан, иконе, уље, вода – оскрнављене светиње често појачавају дејство магијске завере, – и резултат је 100% ту (под условом да онај који врши магијски обред није варалица већ заиста маг, врачара, чаробњак, екстрасенс итд, то јест професионалац своје ђаволске творевине). У том стопроцентном достизању резултата се и крије тајна популарности свакојаке окултне праксе, толико широко распрострањене по целом свету. Чак иако и јудеизам, и хришћанство, и ислам под претњом смрти или најтеже казне строго забрањују одлазак врачарама, екстрасенсима и гатарама, река људи свих вероисповести не престаје да им одлази. Због тога што, како се то данас каже-то делује.

А реците,молитва свештеника не делује? Свевишњи је превише далеко, да би чуо молбу слуга Његових, или је пак сувише узвишен да би одговорио на сваку молитву? Не, сво указивање религије нас учи другачије. За библијског Јова Бог је толико близу да му пред Његовим сјајем обгоревају трепавице. И зашто свештеници бивају немоћни у својим молитвама пред Богом? Демони се не истерују, болести се не исцељују, мужеви се не враћају, ствари се не мењају. Одговор је једноставан: Бог не прави споразум са човеком. Он, по Свом свезнању, зна, да је једном за спасење душе корисна болест, другом жалост, трећег од страшног греха може да задржи само обузетост, четвртог, од затвора – дужност нижег ранга или да тренутно нема посао. И за све треба Богу захвалити: за тугу и за радост! Најправилнији однос човека ка Богу је објашњен у једној краткој формули: „ Да буде воља Твоја!“ И једна од најправилнијих молитви Творцу мора да се заврши речима: „Не како ја хоћу, већ како ти, Господе!“

У томе је суштинска разлика између молитве и магијских чини. У молитви ми молимо Бога да испуни Његову вољу, која се не поклапа увек са нашим жељама. А врачарска завера- то је пакт са ђаволом: ја теби душу тог несрећног човека, а ти мени решење његових малих проблема. И непроцењива људска душа, која је скупља од све васељене, иде под чекић на тој сатанској аукцији. Када не би било бескрајне милости Божије, ђаво би још давно у бесцење покуповао све до последње глупости лаковерног човечанства.

Али Бог допушта само то зло које ће се сигурно преокренути у добро. Тако је и са врачарама: они могу да нанесу штету само у тој мери, у којој је Бог допустио. А они који су страдали од њих, бивају кажњени, и стичу, макар то било и негативно, искуство, које могу да поделе са неискуснима. И уместо магијских чини ће вежбати молитве и молити не за благо земаљско, већ за Царство Небеско. Уколико нису сасвим глупи.

Шта да раде ти који су страдали од дејстава злих духова својом кривицом или кривицом блиских (као Тимур)? Као прво, покајати се и више се не обраћати за помоћ врачарама. Као друго, смирено и са стрпљењем издржати казну. И као треће, правилно се молити и тражити молитве за себе. Код нас, у храму Светог Николе сваког петка у 18:00 чита се молебан светом праведном Јовану Руском. Овај светац има поверење пред Богом да помаже онима који су страдали од вештичарења и нечистих сила, а такође и наркоманима и алкохоличарима. На тај молебан су почели да долазе и муслимани, опседнути злим духом. И свети праведни Јован Руски им помаже: неколико дана, до следећег молебана, они се осећају много боље. Ми таквим људима дајемо свету воду, коју они пију и којом прскају своје домове, да би их очистили од злих духова.

Бог је милостив, Он никада не оставља Своју творевину. Само је нама самима потребно да будемо верни Једином Свевишњем, Творцу неба и земље, и да не варамо Њега ради незнатне користи ступајући у контакт са слугама сатаниним. Јер наплата по ђавољем дугу ће доћи, како у овом, тако и у будућем животу.

Епископ душанбински и таџикистански Питирим
Са руског: Слађана Митровић
Извор: Православие.ру
Advertisements