Vladika-sv-Petar Сав свој живот Свети Петар Цетињски је принио Богу на дар. Постао је миомирна жртва Христу Богу, као свијећа чистога воска, он је горио пред лицем Христовим у Цетињском манастиру. И претворио се у плам љубави према Богу и према народу којег му је Бог повјерио. Чувао је душу свога народа, чувајући праву истинску вјеру и православни начин живота по тој вјери – истиче митрополит црногорско – приморски Амфилохије у предговору новом „Светигорином“ издању „Свети Петар Цетињски – између молитве и клетве (Сабрана дјела)“. Књига, која већ сада изазива велику пажњу читалаца, може се купити по цијени од 4,99 еура уз дневну новину „Дан“.

Како истиче митрополит Амфилохије у предговору, који се може доживјети и као уводник у ово по много чему значајно дјело, јесте да је Свети Петар Цетињски проводио живот у посту и молитви, „и учио свој народ страху Божијем и мудрости Божијој, хранећи га науком и васпитањем за вјечно и непролазно достојанство“.

Учитељ и духовни отац владике Рада

Црногорски владика и владар Петар И Петровић Његош био је човјек великог духа, широке културе, зналац многих језика, који је у својој библиотеци имао најодабранија дјела европске књижевности, пише митрополит Амфилохије. По њему, треба истаћи и да је сигурно Св. Петар Цетињски имао пресудан утицај на развој и образовање Петра ИИ Петровића Његоша. Јер, он није био само његов владика, његов стриц.

– Св. Петар Цетињски био је владики Раду и духовни отац који га је родио, који га је препородио, који га је учинио великим нашим пророком, мудрацем, пјесником, философом, богословом. Он је зато био дубоко везан за Светог Петра Цетињског и није чудо да је његов први чин послије рукоположења за митрополита, већ 1834. године било уврштење Св. Петра међу светитеље иако се против тога бунио карловачки митрополит Стратимировић. Ипак је млади, али чистога срца и душе, Петар Други био у праву, и историја је то потврдила. У исто вријеме, он је подигао и ону прву црквицу на Ловћену, своме стрицу, а из те огромне љубави и поштовања према њему тражио је да буде сахрањен у њој – пише митрополит Амфилохије.

– И све што је имао, Св. Петар је дао своме народу, ходећи од своје младости, па све до своје дубоке старости, кроз народ, обилазећи села и мјеста и сваки дом обилазећи и посјећујући, и своју љубав свакоме дарујући. Нема мјеста нарочито у старој Црној Гори, па и шире од ње, гдје није остало предање како је ту дошао Св. Петар Цетињски и оставио свој благослов – каже митрополит Амфилохије.

Подсјећа митрополит на чувено народно предање – анегдоту, када је на Ивановим коритима Св. Петар сједио са својим ђаком и плакао. Пита га ђак: „Зашто Свети плачеш?“ А он ћути, па ће рећи: „Плачем над Црном Гором у 20. вијеку!“

– Сад знамо какав је био 20. вијек у Црној Гори, какво је било крвопролиће, ратови а онда и братоубилаштво, много теже и много опасније од онога братоубилаштва које се догађало у вријеме Св. Петра. Јер за вријеме Св. Петра су се свађале комшије, братственици, и било је крвне освете, а Св. Петар је мирио Божијим миром све оне који су се завађали, који су се свађали, који су се међусобно убијали. А 20. вијек је још дубље продубио то братоубилаштво, оставивши иза себе дубоке ране које ко зна да ли ће се икада зацијелити у души овога народа, а хоће ако Бог да. Али, требаће много времена, требаће много вјере, требаће много мира Божијег, много покајања, и узајамног братског мирења да би се те дубоке ране у Црној Гори замириле – истиче митрополит Амфилохије. „Требаће нам људи какав је био Св. Петар који ће мирити, који ће братимити, који ће браћу враћати једне другима, и који ће их учити да нема ничега на земљи ни на небу драгоцјенијег од Бога и од брата“, пише митрополит Амфилохије.

– То је знао Св. Петар као добри пастир, и зато је васпитавао свој народ у љубави према Богу и у љубави према ближњима. Зато је био и остао миротворац који је мирио, који је братимио, који је ходио међу народ и доносио му Божији благослов. То што је радио док је по земљи ходио, то ради он и данас у овом нашем времену којем треба миротвораца какав је он био. Његов призив на мир, на братску слогу, на љубав, на праштање је призив који никада не пролази, који никада не застаријева. Често они који воде народ и сами нијесу свјесни да, стављајући идеологију изнад вјере, стварају диобе, обнављајући старе ране, ништа не раде него скрнаве људско заједништво, скрнаве браћу и односе међу њима, уводећи ново зло, ново крвопролиће и нову несрећу. Нарочито то бива када се посије зло сјеме лажне вјере, зло сјеме лажне цркве, оне цркве која није Божија црква, него је нека секта као што се и код нас појавила, секта која стоји на идеолошким основама које немају везе са Богом, са Црквом, са историјом Цркве Светог Петра Цетињског и са њеним предањем. Присталице лажне цркве сију отровно сјеме које помрачује, на најдубљи могући начин, људску свијест и људску савјест – наглашава митрополит Амфилохије.

Из тог и таквог сјемена, наводи даље митрополит Амфилохије, рађа се мржња.

– Рађају се диобе међу браћом, међу онима које је иста мајка родила, рађају се плодови који нијесу плодови по Богу и по светињи, који нијесу плодови какве је желио и какве је рађао Св. Петар Цетињски, рађа се оно што је опасно и што је отровно, што скрнави и светињу имена Божијега у нама и светињу Цркве Божије, и светињу братољубља која је изнад сваке друге светиње – истиче митрополит Амфилохије.

Живана Јањушевић

Извор: Дан

Advertisements