lakic-720x375 Друштвени положај Српске православне цркве у Црној Гори има веома дуги период трајања, који се мјери десетинама вјекова. Увијек је био изузетно значајан за развој Црне Горе. Чак и судбоносан за њену каснију државност. Незамјенљив у идентитету Црне Горе и Црногораца. У дугој историји трајања – ријетки су били „дани предаха“ нехришћанског народа. Да би се акумулирала снага за нову етапу „непрекидне борбе“.

Често су на удару биле владике и други црквени великодостојници. Неки од њих су завршавали живот у најстрашнијим мукама варварских окупатора. Није Његош случајно записао и познате стихове: „Спуштавих се ја на ваше уже! Умало се уже не претрже”!

Понекад је то уже било пријетећа опасност за опстанак хришћанског народа. У његовој борби да брани и одбрани слободу народа и независност Црне Горе. И малобројни нехришћани Црне Горе дијелили су судбину већинског народа. Њихов допринос је био и онда када се нијесу мијешали у те деликатне односе непрекидне борбе. У сваком случају, хришћански народи Црне Горе, а посебно православни народ био је непробојни бедем за одбрану хришћанске Европе од агресивног ислама.

Данас су сви изједначени са осталом браћом у вјери. Положај Српске православне цркве и њених свештеника, међутим, остао је и даље врло тежак. Католици су уживали заштиту Ватикана, муслимани помоћ богатих афричких држава и посебно лидера Гадафија, док су православци били без икакве заштите. Страдали су као њихова браћа у вјери у СССР-у након побједе Октобарске револуције 1917. године.

Сјећам се да се Вјерска комисија Владе Црне Горе чији сам био члан изборила 70-их година прошлог вијека за социјално, здравствено и пензијско осигурање малог броја школованих свештеника. То је било вријеме угледног владике Дајковића који је уживао велики углед и поштовање и због своје антифашистичке биографије. И посебно због свог жестоког отпора изградњи Његошевог маузолеја на Ловћену. Жестоко се противио скрнављењу црногорског парнаса. Комуницирао је са Одбором за подизање Маузолеја увијек га ословљавајући као Одбор за рушење Његошеве капеле на Ловћену. И свако његово писмо је благовремено дошло на ту адресу.

Након доласка митрополита др АмфилОхија, прије више од 20 година, ствари су се у Црној Гори мијењале на боље. То потврђују и следећи фактографски подаци: године 1953. -33 одсто грађана Црне Горе се изјашњава да су атеисти; Титоград је предњачио са чак 63,7 одсто. Крајем 90-их година било је у Црној Гори само десетак парохијских свештеника; данас се њихов број мјери стотинама школованих свештеника.

Највећа обнова духовног живота у Црној Гори је обнова повјерења и свенародни повратак својој вјери. Симбол тог угледа и повјерења је изградња и промоција велелепног Храма Христовог Васкресења, који је учинио Подгорицу знаменитим европским градом.

Народ брани своју цркву од нових невоља које су ексалирале промовисањем такозване Црногорске православне цркве; пријетњом да ће бити уклоњена (читај срушена) црква на Румији и нарочито настојањем да се донесе нови закон о вјерским заједницама, по коме би многа црквена добра прешла у власништво државе и органа државне власти.

У сличној ситуацији је и имовина СПЦ у свим новонасталим државама на рушевинама претходне врло угледне и уважаване СФР Југославије.

Ријеч је о репрезентативним резиденцијалним објектима, атрактивним земљишним локацијама, стотинама хектара значајних ресурса, итд. Нове државе су и „слијепе и глуве“ на захтјеве легитимних црквених органа да се, макар, убрза поступак повраћаја узурпиране црквене имовине, која је „од памтивијека“ власништво СПЦ… Кад је ријеч о Црној Гори, само ћемо навести да Је у власништву СПЦ земљиште на ком је изграђен данашњи стадион „Будућности“ у Подгорици. Затим градско гробље Чепурци, такође у Подгорици, Његошева Биљарда на Цетињу, па затим 2/3 земљишта на коме је изграђен Даниловград. На силу и без папираје одузета имовина светилишта манастира Острог, итд. итд.

О све већој популарности СПЦ у Црној Гори, вјере у цјелини, а посебно митрополита др Амфилохија свједоче бројне анкете. Црква и др Амфилохије данас уживају неприкосновено народно повјерење. Зато се народ противи притисцима органа власти у Црној Гори и намјери отимања материјалних добара у власништву Српске православне цркве.

Академик Зоран Лакић

Извор: Дан

Фото: Новости

Advertisements