10387333_643224999134244_295014210590905905_n

Ко гради храм, њега храм изграђује и уграђује у непролазну Божју грађевину, у коју се уградио и Св. Јован Владимир, попут драгоцјеног и неуништивог камена, записао је митрополит Амфилохије.

Митрополија црногорско – приморска, као и цијела Црна Гора, до краја ове године добиће још један велелепни саборни храм. Ријеч је о Саборном храму Светог Јована Владимира, посвећног заштитнику Бара, који је почео да се гради 2006. године. Планирано је да буде завршен до краја ове године, односно, да се освешта у септембру, када се очекује и долазак представника свих 15 помјесних православних цркава у Бар.

Према ријечима директора градње, протонеимара Момчила Станојевића, идеја о градњи храма Светог Јована Владимира давно је зачета.

Потребна помоћ

– На све адресе правних и физичких лица из Бара и Подгорице послали смо замолнице да приложе колико је ко у могућности за завршетак радова. И не само грађани Црне Горе, него широм свијета. Ово није само храм Бара ни Митрополије црногорске, ни храм Српске православне цркве, већ храм од васељенског значаја. Окупиће се овдје сви патријарси свијета, али и поглавари исламске и римокатоличке вјероисповијести, управо на хиљаду година од мученичког страдања Светог Јована Владимира – каже Момчило Станојевић.

Протомајстор додаје да су завршни радови веома скупи и да су за њихов завршетак потребна средства.

– Користим ову прилику да позовем не само православне вјернике у Црној Гори већ све људе добре воље, код нас и на другим континентима, да сходно својим могућностима помогну завршетак радова на Храму. Сви људи изводе радове по много нижим цијенама од тржишних на чему им се захваљујемо – каже Станојевић, додајући да су у те сврхе код двије банке отворени жиро рачуни.

Код Комерцијалне банке АД Будва: 525-3562-28 и код НЛБ Монтенегро банке: 530-2495-94, а могуће је средства доставити на благајни Одбора за изградњу храма у Бару.

– Постојао је инцијативни одбор на челу са Пеком Шоћем, почетком `90. година. Тај одбор је прерастао у Одбор за изгарњу храма. Најприје су обезбиједили локацију за изградњу. Парох барски, отац Богић Фемић, носио је, чак, транспарент на коме је писало „тражим мјесто за храм божји, тражим мјесто за молитву“, да би на дан Светог Василија 1991. године почео и штрајк глађу не би ли Општина одобрила локацију за изградњу ове цркве, саборног и васељенског значења. Након тога је одобрена ова локација, издати су неопходни папири и након израде извођачког пројекта издата је и грађевинска дозвола. Измијењало се више одбора, није било средстава, било је и проблема, и објективних и субјективних, који су утацали да се пролонгира рок почетка градње.

Аутор идејног пројекта Храма је архитекста Предраг Ристић, а изведбеног пројекта архитекта Светозар Поповић.

Ја сам, на инцијативу митрополита Амфилохија у мају 2009. године, стао на чело Одбора и кренули смо у градњу Храма – каже Станојевић. Наглашава да је први бетон у темељној плочи испод Храма изливен 3. јула 2009. године.

– Након тога су подигнуте крипте у површини од 1.370 квадрата, изливена је плоча на коти 00, тако да је прва архијерејска литургија на тој коти одржана 29. августа 2009. године. Крипта је доведена у функцију да се у њој обавља богослужење за Васкрс 2010. године и од тада до данашњег дана није прекидано одржавање Свете литургије. Најчешће свештеници служе у крипти Храма која је посвећена божјем и нашем свецу руског поријекла Светом Александру Невском. Централни крст на центарлној куполи подигнут је 28. октобра 2012. године. Радило се на постављању крстова, набавци звона, а около Храма има 1.240 стакала окулиса – округлих стакала. Читав је Храм је застакљен и тако су створени услови да се унутра може радити и љети и зими – истиче он.

Како наглашава протомајстор Станојевић, припремајући се за свевасиљевску радост поводом освећења овога Храма у септембру 2016, убрзано се изводе завршно-умјетнички радови у самом Храму. У току је фрескопис и треба осликати 4.860 квадрата, затим израда и монтажа мермерног иконостаса дужине 18,5 метара, израда и постављање подног мозаика од око 1.700 квадрата, седморо бронзаних врата, девет дрвених врата, вањско уређење.

– Тренутно су радови усмјерени на централне куполе гдје је насликано Вазнесење Господње, а у доњој зони куполе осликана је Богородица са 12 апостола, затим четири Јеванђелиста, што укупно чини 600 квадрата фресака. Након тога приступило се осликавању фресака у припрати. У центру припрате осликана је фреска силаска Светог Духа на апостоле и представљени су сви земаљски народи. Управо ових дана се завршава осликавање припрате, након чега слиједи осликавање олтарске апсиде, односно комплетног олтара. Урађено је рјешење подног мозаика, а пројекат је урадио архитекта Душан Станојевић. Започето је постављање мермера, постављена је часна трпеза, затим владичански трон, облаже се и 28 стубова. Све је ово огроман посао. Паралено са овим радовима ради се и вањско уређење укупне површине 2.800 квадрата, једно прикладно окруживање порте обиљежавањем духовног мјеста. У питању је ниска оградица од камена у висини до 55 сантиметара изнад чега је умјетничка кована ограда – каже Станојевић.

Подсјећа на ријечи митрополита црногорско-приморског Амфилохија који је истакао да се Саборни храм у Бару подиже у славу Господа, и част Св. Јована Владимира, за напредак потомства и покој душа предака. „Ко гради храм, њега храм изграђује и уграђује у непролазну Божју грађевину, у коју се уградио и Св. Јован Владимир, попут драгоцјеног и неуништивог камена“, записао је митрополит Амфилохије.

Драган Стојановић

Извор: Дан

Фото: Сергиј Забијако