IMG_5572

У недјељу, 17. јануара (4. јануара), 33. седмице по Духовима, на дан када наша Света Црква празнује сабор 70 светих апостола и Светог Јевстатија Српског, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Света Литургија.

Светом Литургијом је началствовао протојереј Бранко Вујачић а саслуживали су му протојереји : Далибор Милаковић и Мирчета Шљиванчанин као и протођакон Владимир Јарамаз.
Љепоти ове празничне недјељне службе је допринијело пјевање и одговарање како хора Саборног храма : „Свети Апостол и Јеванђелиста Лука“ тако и мушке пјевнице при поменутом храму.
Но, посебности овог богослужбеног карактера и ове свете службе, доприноси свакако и тај податак да од данас, Саборни храм Христовог Васкрсења има једну новину када је у питању употреба богослужбених сасуда.
Наиме, данас се у Саборном храму по први пут од чак далеког четвртог вијека, служило на реплици – Подгоричког Дискоса (по археолошкој класификацији познатији назив је : Подгоричка Чаша).
Овај богослужбени комплет сасуда – реплика Подгоричког Дискоса, чине два сасуда :
први сасуд је дискос са звјездицом, на коме је управо урезан рељеф са оригиналног Подгоричког Дискоса (Подгоричке Чаше) који се чува у депоу музеја Ермитаж у Петровграду – Русија.
Док други богослужбени сасуд представља Путир који је што се тиче материјала сличне израде као и дискос.
Те ће се оба поменута сасуда од сада налазити у сталној употреби сваког недјељног дана у Саборном храму Христовога Васкрсења.
Такође оно што треба напоменути јесте да је комплетна израда реплике сасуда израђена управо према нацртима протођакона Владимира Јарамаза.
По старим подацима са којима се располаже, у околини Подгорице – Диоклија, сасвим случајно је откопана 1873. године једна стаклена Чаша (Подгоричка Чаша – дискос) са рељфним гравурама – представама старозавјетних и новозавјетних композиција.
Наиме, на дну Чаше је представљена је у медаљону жртва Авраамова у наивно акцентованом каменом пејзажу.
Сценом доминира фронтална фигура Авраамова, док је десно његов син Исак представљен у покрету, како се пење ка жртвенику у коме већ гори ватра.
Лијево од Авраама је рука Божија и припремљени жртвени ован.
Самим ободом чаше, у непрекидном низу, приказане су сцене из Старог и Новог завјета :
Јона кога гута, а затим избацује кит.
Лијево од ове комплексне сцене представљен је чамац са веслима, а десно Јона који се одмара под дрветом.
Затим слиједе фигуре Адама и Еве, представљени лијево и десно од дрвета познања добра и зла, па композиција Лазаревог Васкрсења, са Христом који долази са лијева и торзом Лазаревим који се пројектује у бочној страни саркофага.
Следећа сцена је изузетна:
Не Мојсије већ Петар ствара извор, али не додиром стијене већ дрвета.
Затим су представљени : пророк Данило међу лавовима, три младића у зажареној пећи и најзад чиста Сузана, раширених руку, сама, без стараца.
Избор тема припада познатом хришћанском репертоару, који се користи већ од почетка четвртог вијека по катакомбама, на саркофазима или на предметима тзв. примјењене умјетности уопште.
Све ове теме инспирисане су, као што је већ одавно познато идејом о спасењу душе, потврђене управо постојањем чудесних помоћи појединцима у изузетно великим искушењима.
Подгорички Дискос (Подгоричка Чаша) не само да има једну од најразвијенијих декорација, већ су и све представљене сцене (сем Авраамове жртве) обиљежене одговарајућим натписима.
Низ фигура или композиција више или мање успјешно понављају несумњиво старе узоре и везују се директно за низ сличних дјела насталих у ранохришћанској умјетности, специјално у четвртом и петом вијеку.
Такође ова ранохришћанска Чаша – дискос јесте уклесана на мегалиту са сјеверне стране Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, у част 1.700-годишњице Миланског едикта Светог цара Константина.
Борис Мусић