Неко од Светих Отаца завапио је Богу: Господе, дај ми један, једини дан за који се не морам кајати!
Ово не може сваки разумети.
Ово може разумети само онај хришћанин, који је навикао да стоји на стражи своје душе и да у њој запажа најутанчаније покрете добрих и злих жеља, добрих и злих мисли. А жеље и мисли родитељи су речи и дела.
Међутим има људи који се зову хришћанима, а којима је увек на језику готово самооправдање: Ја немам зашта да се кајем у животу.
Каква самообмана!
И каква разлика између оног светог човека који је желео један, једини дан чист и безгрешан, и ових “безгрешника“ који цео свој живот, тј. хиљаде и хиљаде дана, сматрају светим и безгрешним.
На сваком и свачијем опелу православни свештеник се моли Богу за опроштај грехова покојникових, па каже: …јер нема човека који је жив а да није згрешио. Како згрешио? Словом, дјелом или помишленијем, дакле, и помисли могу бити грех. И жеље могу бити грех. Речи и дела произилазе, или рађају се, од помисли и жеља. Ово су као родитељи, оно као деца. Могу они бити и бездетни, па ипак човечија душа да буде сва у греху. То јест, могу наше зле помисли и зле жеље остати у нама неизражене и најављене кроз речи и дела, па ипак сва наша душа да буде помрачена грехом.
Уми срце своје од зла, говори Господ (Јер,4,14). На другом месту опет у Библији каже се: Није Бог као човек да суди по спољашности, него он испитује срца и утробе.
Отуда је јасно да се покајање тражи не само за речи и дела, него и за помисли и жеље.
Како народ мисли и осећа?
На једном молитвеном скупу певаху људи и жене неку песму о покајању, завршавајући сваку строфу овим рефреном:
Покајање Богу радовање,
Некајање паклу радовање.
После отпеване песме устаде један човек, кога називаху брат Крстивојем, па изговори једну красну реч о потреби покајања. Пишем ово памећу:
Читали сте, вели, браћо и сестре, у Светоме Писму, а чули сте и од својих свештеника, да је Бог оставио покајање за спасење. Не тражи Створитељ од нас неку небесну праведност. Зна Он од каквог смо састава. Нисмо ми као дворац од гранита, него као кућа од земље. Зна Он то боље него ми сами што себе знамо. Зато тражи од нас да колико год можемо уздржавамо се од греха и безакоња, а када сагрешимо да се одмах покајемо.
У ове мутне дане наши свештеници највише говоре о покајању и позивају народ на покајање. По својој сељачкој памети ја рачунам да ако би се сав народ покајао, не би нам сав свет могао ништа наудити. Зар није тако браћо?
Тако је! -одјекну кроз вечерњу тишину.
Било је времена, драга браћо, кад ја нисам имао појма о покајању. Прво, нисам знао да се треба кајати, друго, био сам горд да би се кајао, и најзад, било ме је стид да признам грех и да се покајем.
Па сам онда испитивао стање код других људи и разумео ово што ћу вам рећи – три су узрока некајању: незнање шта је грех, гордост и стид.
Ја рекох што имадох. Само још да поновим – само нас покајање може спасти од свију зала. А сада нека настави неко други.
Свети Николај Жички
zvezdana_lazovic@hotmail.com said:
Moja gresna dusa zavapi ovim recima Gospodu“ Boze daj mi jedan dan da dozivim bez greha“.
Sveti Nikolaj Zicki i Ohridski je bio veliki stradalnik za zivota a postao je jos veci stradalnik posle smrti.Proglasen je za izdajnika i neprijatelja svoga naroda.On koji je prezivio sve strahote rata i koji je bio zatocenik fasistickog logora.Mnogi su se takmicili koce ga vise popljuvati i poniziti.Pljuvali su i ponizavali sebe.Sveti Nikolaj je ostao nedokuciva velicina,duhovni stub i uporiste,najgenijalniji srbski besednik i bogoslov,najveci srbski crkveni pisac i pesnik,veliki Otac crkve i duhovnik ,od cijeg duhovnog kapitala Srbska crkva danas zivi i zivece kroz vekove.Nema sumnje on je prvi posle Svetog Save.
Iz knjizice o zitijama Svetoga Vladike Nikolaja(u sluzbi Bogu i narodu)
Izdavac Manastir Lelic-Glas Crkve
Tropar Svetom Nikolaju Srbskom
Glas 8.
Zlatousti propovednice Vaskrsloga Hrista
Putovodjo roda srbskog krstoposnoga u vekove
Raspeva liro Duha Svetoga
Ponose i ljubavi monaha
Radovanje i pohvalo svestenika
Ucitelju pokajanja svenarodni Vladiko
Celovodjo bogomoljne vojske Hristove
Sveti Nikolaje srbski i svepravoslavni
Sa svim svetima Nebeske Srbije
moli Jedinoga Covekoljubca
Da podari mir i slogu rodu nasem.