Учесници Другог форума сверуског програма „Светост материнства“ казали су да је у Русији након посјете појаса Пресвете Богородице са Свете Горе, дошло до пораста стопе наталитета, саопштава Интерфакс-Религија.
„Према званичним статистичким подацима, у градовима у којима је светиња боравила, стопа наталита је нагло порасла“, казала је у свом излагању на форуму Наталија Јакуњина, предсједник старатељског савјета програма.
Она је казала да је највећа стопа рађања за прошлу годину, забиљежена у Нижегородској области – 30%.
За вријеме боравка појаса Пресвете Богородице у Русији, светињи се поклонило 3,5 милиона људи.
Порастао наталитет у градовима у којима је боравио појас Пресвете Богородице
21 среда нов 2012
Posted Вијести, Занимљивости
in
Nebojša said:
Slava Bogu.Trebalo bi i kod nas da prođe Pojas Presvete.
Αλέξανδρος said:
Човјек мора да пази и да се труди у подвигу-да би примио Духа Светога.
Држимо се Јеванђеља и Живота у Христу, знате кад иде она дивна молитва на почетку,кад свештеник узима Свето Јеванђеље:
„Запали у срцима нашим, човекољубиви Владико, непролазну свјетлост твога богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумјели твоје јеванђељске проповиједи. Усади у нас и страх твојих блажених заповијести, да бисмо, побједивши све тјелесне похоте, живјели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно“ и само тако и никако другачије,а хвала мојој дивној Светигори која је мени и мојој дјеци помогла кроз дивне и душекорисне књиге,часопис,емисије,цијели свој величанствени програм да много тога научим и у радости,а још самоука учим.Диван је Бог наш и жива је душа наша.
Апостол Павле каже да „оно што је замном заборављам, а стремим
напријед“и то је пут хришћанског живљења, тј. у томе је радост свакога
новога дана, свакога новога јутра, сваког новог сусрета са Богом, са
људима и са творевином. Узимамо из тих сусрета једино оно што је добро
и што је вриједно за наше изграђивање, за наш труд и рад, а оно што не
ваља, то напуштамо остављајући тако простор у себи за благодатно
дејство Божије да то неутралише и нас увијек изнова освети и просвети.
Треба скинути капу и славити сваког ко ствара и радовати се док међу нама има још неког ко сања, коме је до лепоте и стваралаштва, ко брине о нашој личној карти и машта о великој слици у коју ћемо сви стати – каже наш геније академик Матија Бећковић у књизи поема „Кад будем још млађи“.
Ако стално упражњавамо молитву сами Господ научиће нас њој,а оно што је најбитније у животу јесте да човјек прославља Господа и да се радује Господу и што је најважније да зна, да све што нам се у животу дешава има свој смисао, има свој разлог, има нешто што ми само можемо докучити молитвом и животом са Господом.
Нека је на духовно и молитвено уздизање и свима нама једна дивна прича о једном монаху коју прича Отац Игуман Лука(Анић) и из братске нам Митрополије Црногорско приморске,а на овом је линку и говори о томе да је у Богу све могуће и све друго итд.послушајте:
или како каже наш тврдошки духовни цвијет Владика Атанасије један одломак из књиге:
„….јер је циљ постојања пуноћа бића, личног живота и радовање томе бићу и животу, у љубави и слободи. То најбоље видимо код деце. Можемо ми да причамо шта год хоћемо, али Христос је најбоље знао кад се обратио деци. Деца имају ту радост живота, слободе и љубави. Шта је природније за дете него да се радује животу. Нема никаквог другог разлога, јер већ сâмо живљење је радост, која као таква, као богодана од Творца, постоји у нама, у деци. Хоћу да кажем, то је она порука коју је неко рекао: да Бог шаљући свако дете у свет поново изражава Своју веру у човека. Бог верује у живот, верује у човека, у дете, верује у биће, јер зна, као Творац, да је Он творачки створио и даровао живот, и заложио у њега залог радости, љубави, слободе, и зато је биће и живота — благослов Божији.”
КЊИГА : јеромонах Атанасије, Предавања о Литургији, манастир Жича 2008, стр. 17.
Свако добро од Господа,
у Христу Богу,
из Тузле,
Александра Ибришимовић.
Слава Богу увијек за све!